Svakodnevno je političko

2. dan konferencije “O čemu i zašto brinemo?”

ck_reg_konf_FB

Omladinski centar CK13 organizuje trodnevnu online konferenciju “O čemu i zašto brinemo? Politika, ekonomija i etika brige u svetlu pandemije COVID-19”. Konferencija će se održati 13, 14. i 15. oktobra putem Zoom platforme i Live streama na našem Youtube kanalu.

Drugog dana konferencije tema će biti ekonomija i rad, a učestvuju Nela Porobić Isaković, Lejla Gačanica, Sonja Avlijaš i Goran Jeras.

NELA POROBIĆ ISAKOVIĆDruštvena transformacija na temeljima feminističke političke ekonomije: lokalne i globalne perspektive

nela p isakovic

Bosanskohercegovačko društvo je društvo koje se kontinuirano nalazi u krizi. Kriza je sastavni deo naše svakodnevnice. Ona služi kao podloga i opravdanje za niz političko-ekonomskih reformi, od rata pa na ovamo. Neki aspekti te krize su stvarni i duboko utemeljeni u Dejtonskom mirovnom sporazumu, a neki su veštački proizvedeni od strane lokalnih i međunarodnih političkih i ekonomskih elita.

Izbijanje pandemije COVID-19 je dodatno usložilo tu krizu, ali ponajviše za već i onako osiromašeno stanovništvo, dok je etnonacionalna politička elita profitirala – materijalno, ali i politički. Opšta zbunjenost, panika i strah je iskorišćena za dodatnu militarizaciju već visoko militariziranog društva, normalizaciju protivzakonitog delovanja, te usvajanje ili izmene zakona koji bi u nešto normalnijim uslovima teže prolazili. Na delu je vrlo vidljivo ono što Naomi Kleine naziva kapitalizam katastrofe. Za stanovništvo BiH izbijanje pandemije je značilo suočavanje sa nizom neefikasnih, nestručnih, iracionalnih i improvizovanih reakcija od strane vladajućih moćnika, te potpuno ogoljenje nefunkcionalnosti sistema u kojem živimo.

Međutim ne može se reći da je COVID-19 uzročnik kraha javnog sistema niti da je kriza kao takva nešto novo, ili da se dešava mimo regionalnog i globalnog konteksta. Ona se iznova i svakodnevno proizvodi u ideološkim fabrikama političkih elita i međunarodnog kapitala, te je sastavni deo slepog verovanja u nadmoć kapitalističkog sistema i neoliberalnih politika. Dok je COVID-19 obelodanio svu toksičnost i nefunkcionalnost tog sistema, koji predugo dominira svim aspektima naših života, među vladajućim elitama kao i među ustaljenim multilateralnim strukturama poput Ujedinjenih nacija i međunarodnih finansijskih institucija gradi se priča o „building back better“, odnosno o rekonstrukciji društva na bolje. Ali postojeći društveni, ekonomski i politički temelji ne mogu, niti su ikada mogli, izneti izazove koji su pred nama. Stoga naš izlazak iz krize nije pitanje rekonstrukcije već konstrukcije nečeg potpuno novog.

Konceptualizacija nečega novog se mora temeljiti na konceptima jednakosti, brige i solidarnosti unutar kojih ključne alatke predstavljaju: raspodela tereta brige, temeljita promena u načinu kako razumevamo i vrednujemo rad, zaštita javnog dobra, investicije u društvenu infrastrukturu, odmak od koncepta i razumevanja ekonomije kroz prizmu rasta BDP-a, zaštita prirode i okoliša, demilitarizacija, reparacije i druge alatke centrirane oko potreba kolektiva.

Intervencija će se baviti ovim konceptima kroz prizmu dinamike bosanskohercegovačkog društva i regionalnih (prvenstveno EU), odnosno globalnih procesa.

Nela Porobić je feministkinja i aktivistkinja koja već duži niz godina prati socijalne, ekonomske i političke procese u BiH, s naglaskom na mirovne pregovore i post-ratnu rekonstrukciju. U poslednje vreme se posebno fokusira na feminističku analizu neoliberalnih političko-ekonomskih reformi i pretpristupnih pregovara sa EU, te njihovim uticajem na rodnu jednakost i socijalnu pravdu. Nela radi u feminističkoj nevladinoj organizaciji Women’s International League for Peace and Freedom (WILPF) gde osim analiza vezanih za Bosnu i Hercegovinu za organizaciju takođe pokriva oblast feminističke političke ekonomije. Pre priključivanja WILPF-u radila je za UNDP i UNFPA na pitanjima tranzicione pravde i seksualnog nasilja u ratu.

LEJLA GAČANICAOstanite kod kuće (ili kako smo kreirali novu radničku stvarnost u vreme COVID-19)

lejla gacanica

Zemlje Zapadnog Balkana, gotovo u pravilu uronjene u vlastite političke specifičnosti, marginalizacije i siromaštvo, u trenutku pandemije su bile deo globalnog momentuma u kojem se pozivalo na solidarnost i preispitivanje. Nesumnjivo, COVID-19 će imati globalne finansijske posledice koje će se osetiti u svim sektorima ekonomije. Naša tržišta, uključujući tržište rada, su već bila opterećena političko-kapitalističkom verzijom post-tranzicije, a naša društva krhka u obezbeđivanju socijalnih i ekonomskih prava. Pandemija je izvukla na površinu svu sposobnost za reorganizaciju ekonomija – na teret radnika i radnica. Analize pokazuju da je kršenje radničkih prava bilo u porastu, da su žene radnice trpile dvostruki rizik (sav reproduktivni rad, uz dodatnu brigu o starijim te izloženost kroz sektore sa najvećom zastupljenošću ženske radne snage poput zdravstvenih i trgovačkih poslova), da su paralisani sistemi podrške, ugroženi mali biznisi, užasavajuće brojke osoba koje su ostale bez posla, a da su ranjive grupe ostale tamo gde i obično bivaju – na rubu društvene brige i odgovornosti. Pandemija je zapravo ogolila odnose moći u ekonomijama Zapadnog Balkana, dozvoljavajući da vidimo koliko brutalan sistem jeste. COVID-19 kriza je takođe zaoštrila postojeće klasne razlike. Oporavak će da bude težak i uticaće vrlo drugačije na različite ekonomske, socijalne i društvene grupe građana i građanki. „Ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica“ gotovo je postalo eufemizam za oporavak postojećih struktura.

Posledice pandemije na ekonomiju i rad ne smemo da posmatramo izolovano od toga kako je pandemija uticala na i pozicionirala celi niz drugih društveno-političkih odnosa. Pitanja koje ovo predavanje želi da otvori su – šta se dešavalo dok smo ostajali kod kuće (zvanični apeli zbog zaštite od pandemije) i da li možemo da govorimo o procesu oporavka i koga/čega? Kako će izgledati radnička stvarnost kada, usudimo se da pretpostavimo, premostimo izazove pandemije?

Lejla Gačanica, doktorantica pravnih nauka, trenutno radi kao pravna savetnica i nezavisna istraživačica, te sarađuje sa organizacijama civilnog društva u BiH i regionu duže od deset godina. Oblasti njenog interesovanja su suočavanje sa prošlošću, ustavno pravo i ljudska prava sa naglaskom na rodnu ravnopravnost. Autorka je objavljenih članaka, analitičkih, naučnih i istraživačkih radova u ovim oblastima, uključujući prvo dubinsko istraživanje o rodno-zasnovanoj diskriminaciji na radu u Bosni i Hercegovini.

SONJA AVLIJAŠ – Žene, rad i briga

sonja avlijas

Pandemija COVID-19 nam je dala jasnu sliku o važnosti ekonomije brige, jer ona postaje mnogo vidljivija kada se umanji aktivnost tzv. formalne ekonomije. Država kao pružilac javnih servisa koji učestvuju u socijalnoj reprodukciji, tj. ekonomiji brige, se povukla, zajedno sa brojnim privatnim servisima za negu dece i starih. Ova re-familijalizacija brige je imala posebno negativan efekat na žene, koje u mnogo većem obimu preuzimaju odgovornost za odgoj dece, spremanje hrane i održavanje higijene domaćinstva. Nalazi ankete Eurofounda o uticajima pandemije na EU-27 ukazuju da su zaposlene žene više od muškaraca opterećene u kontekstu rada na daljinu, usled neplaćenih obaveza unutar domaćinstva koje im otežavaju posvećivanje poslu. 

Ovakvu intenzivnu neformalnu eksploataciju ženskih resursa smo videli u našem regionu i tokom ratnih 1990ih, a ona se nešto manjim intenzitetom nastavila i tokom tranzicije koja je usledila. Dakle, u svakoj krizi formalne ekonomije dolazi do dodatnog crpljenja resursa ekonomije brige da bi se kriza prevazišla. 

Pored ove rodno uslovljene dinamike brige, moja istraživanja u istočnoj Evropi pokazuju da je pozicija žena na tržištu rada usko vezana za način restrukturiranja privrede koji nikada nije rodno neutralan, iako se najčešće tako prezentuje. Žene rade tamo gde za njih ima posla, a u takvim kontekstima dolazi i do socijalnih ulaganja i državnih usluga koje onda podržavaju žene. Žene su u kućama tamo gde za njih nema posla u formalnoj ekonomiji, a u tim kontekstima se onda javljaju državne politike re-tradicionalizacije rodnih odnosa kroz npr. politike fertiliteta. Dakle, re-tradicionalizacija rodnih odnosa nije kulturološki već ekonomski fenomen koji potom utiče i na kulturološke obrasce.

Ukratko, paralelnom analizom formalne ekonomije i ekonomije brige, dolazimo do zaključka da one funkcionišu po zakonu spojenih sudova te da se ne mogu posmatrati odvojeno. Kriza koronavirusa poremetila je ovu ustaljenu dinamiku modernog globalizovanog kapitalizma i ukazala na neodrživost modela ekonomije brige koji je zasnovan na nejednakostima između zemalja centra i periferije, ali i uslovljen načinima restrukturiranja perifernih privreda koji determinišu status ženske radne snage. Da li će post-pandemijski društveni ugovor o ekonomiji staranja biti humaniji od postojećeg? Šta bi sve moralo da se promeni da bi to postalo moguće?

Sonja Avlijaš je istraživačica na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u okviru Marija Sklodovska Kiri istraživačkog programa Evropske unije, kao i istraživačica saradnca na Sciences Po u Parizu i Stanford univerzitetu u Kaliforniji. Doktorirala je političku ekonomiju na Londonskoj školi ekonomije (LSE). Bavi se odnosima između tržišta rada, države blagostanja i ekonomskog restrukturiranja u doba post-socijalizma i ubrzane globalizacije, sa posebnim fokusom na rod.

GORAN JERASZašto (ne)treba brinuti o novcu: Kako etično bankarstvo može biti deo rešenja za vreme krize?

goran jeras

Novac i banke su jedni od najčešće korišćenih servisa u današnjem svetu, a o njima prosečan građanin zapravo jako malo zna. Dizajn modernog monetarnog i bankarskog sistema jedan je od glavnih stubova i poluga neoliberalnog kapitalizma i direktno je odgovoran za većinu globalnih kriza s kojima se čovečanstvo susreće. Sam koncept novca koji zapravo predstavlja dug i banaka kao od ljudi otuđenih institucija koje upravljaju novcem s ciljem njegove maksimizacije bez obzira na posledice takvog upravljanja, nije adekvatno adresiran niti od strane političkih elita niti od šireg društva. Novac kao dug (na koji se mora plaćati kamata) ne može funkcionisati bez ekonomskog rasta. Ekonomski rast na način na koji je danas definisan kroz povećanje BDP-a, ne može se ostvariti bez povećane potrošnje resursa što pri tom dovodi do neodržive eksploatacije resursa koje imamo na Zemlji i uzrokuje ekološku devastaciju planete i klimatske promene. Istovremeno, enormno povećanje duga koje je uzrokovano finansijalizacijom sve postojeće (i izmišljene) imovine, dovodi do koncentracije bogatstva u rukama malobrojnih, rastuće društvene nejednakosti i smanjenog kvaliteta života kroz sve veću materijalnu nesigurnost. Ljudi se u celom svetu osećaju kao da im se oduzimaju prilike za stabilan i siguran život iako dominantan narativ pokušava selektivnim statistikama pokazati da se živi sve bolje. Pandemija COVID-19 razotkrila je svu krhost i licemernost današnjeg društvenog modela koji je u stanju učiniti sve da zadrži postojeće odnose moći i privid “normalnosti” dok se istovremeno iza te fasade pokazalo da je osim zadržavanja sadašnjeg stanja, sistem potpuno nesposoban da se nosi s globalnim izazovima koji nas čekaju.

Goran Jeras, nakon studija fizike u Zagrebu radio je kao poslovni konsultant za velike međunarodne banke i osiguravajuća društva u Holandiji. Početkom finansijske krize počeo je raditi na evaluaciji poslovnih procesa unutar finansijskih institucija, posebno vezane uz upravljanje rizicima gde shvata neodrživost trenutnog finansijskog sistema. Nakon sedam godina provedenih u Holandiji, vraća se u Hrvatsku i sa grupom saradnika započinje procese oko osnivanja nove etične banke koja će raditi po drugačijoj poslovnoj paradigmi i pomagati stavljati lokalne resurse u funkciju održivog i inkluzivnog razvoja društva. Od 2014. obavlja dužnost upravitelja Zadruge za etično finansiranje, najveće zadruge u Hrvatskoj te je od 2015. do 2018. član ekspertne grupe za društveno preduzetništvo pri Evropskoj komisiji u Bruselu. Uključen je u rad mnogih organizacija koje rade na razvoju finansijskih tehnologija, modela lokalno usmerenog održivog razvoja, komplementarnih valuta i obnovljivih izvora energije.