utisani glasovi_korice
Dogodilo se/Osvrt 10. May '12.

Tagovi

Utišani glasovi

Promocija knjige i dokumentarnog video rada „Utišani glasovi“ autorke Ivane Inđin, održana je u utorak, 8. maja 2012. godine u prostorijama Omladinskog centra CK13.

Na promociji su govorili Bojan Krivokapić i Ivana Inđin.

Knjiga „Utišani glasovi“ nastala je u okviru istraživanja feminističke pozorišne i performerske prakse nezavisne scene u Novom Sadu, u periodu od 1989. do 1999. godine, koje je autorka uradila u okviru master studija na Centru za studije roda u Novom Sadu, a koje je kasnije odbranila kao master tezu.

Izdavač knjige je Centar za inicijative u kulturi – Ogledalo.

„Utišani glasovi“ predstavljaju svojevrstan presek i pokušaj sabiranja, povezivanja i razumevanja elemenata koji čine novosadsku feminističku pozorišnu i performersku nezavisnu scenu. Osam umetnica o kojima se govori u ovoj knjizi: Katalin Ladik, Milica (Mrđa) Kecman, Gordana Dean Pop-Hristov, Tatjana Grujić, Ivana Inđin, Branka Miličić, Zlatica Maksimović i Biljana Stanković Lori – često izmiču jezičkim, nacionalnim, državnim i sličnim kategorizacijama, neretko i žanrovskim. Njihova (feministička) umetnost pripada sferama margine i oko margine. Determinisanost zajedničkim kulturnim i emotivnim prostorom (post-jugoslovenskim, srednjoevropskim, panonskim ili nekim drugim), rizičnost upliva i iskoraka drugačijim i u drugačije umetničke diskurse, poigravanje unutar i sa žanrovima, nezaokruženost, odnosno otvorenost u stvaralačkom i političkom smislu – smešta ih u zagradu. Dominantni diskurs ih ne prepoznaje kao relevantne i njih gotovo da nema u zvaničnim publikacijama, spiskovima i listama, kao što su: almanasi, zbornici, udžbenici i sl. U tom smislu je ova knjiga dragocena, jer rad ovih umetnica uvodi u teorijski diskurs i time, uz umetničku i aktivističku, otvara i jednu novu dimenziju njihovog stvaralaštva.

 

Pozicija ovih umetnica bi se mogla odrediti kao: utišane i smeštene dovoljno daleko da bi bile glasne, ali i dovoljno blizu da ne bi bile nevidljive. „Utišani glasovi“ su priča o ženama u umetnosti(ma), o društveno-političkom kontekstu Novog Sada devedesetih godina dvadesetog veka, o tzv. trećem sektoru, o vremenu „pre“ koje nam pomaže da razumemo ono „posle“ i ovo „sada“. Takođe, ova knjiga i dokumentarni video rad, iako govore o umetnicama novosadske scene, daju nam uvid u širi kontekst devedesetih i pomažu nam da ga bolje razumemo.


Nakon projekcije dokumentarnog video rada usledila je diskusija o problematici definisanja pojmova: žensko, feminino i feminističko, ali i o sličnostima i razlikama između uslova za rad nezavisnih umetnica devedesetih i danas, te mogućnostima i eventualnim strategijama za poboljšanje položaja onih koje stvaraju, a ne pristaju na dominantni etnonacionalistički diskurs.

Veče je završeno pesmom, koja preispituje sve ono: tko smo, što smo, kud i kamo plovi ovaj brod, kud ljude odnosi, i da li itko zna, što more sprema…

Bo. K.

Podeli na:

facebook twitter