Tagovi

MESNE ZAJEDNICE U BORBI PROTIV GRAĐANA

Šta donose izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i da li će one imati dodir sa stvarnošću

Građani Novog Sada, organizovani kroz inicijative i udruženja građana, u poslednje vreme vode bitku za zelene površine i promene urbanističkih planova. Čini se međutim da su institucionalne prepreke ogromne, da ih je nemoguće preskočiti, a sa lokalnom samoupravom skoro da nema nikakve komunikacije. Građani tako ostaju potpuno isključeni iz procesa donošenja odluka, iako Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje nešto sasvim drugo.

Taj Zakon je ove godine pretrpeo izmene, koje bi teorijski mogle u budućnosti da pomognu lokalnim incijativama i aktivistima u borbi za participaciju u odlukama i životu gradova i opština. Izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, između ostalog nalažu da će od 28. juna (od kada je novi zakon na snazi) građani imati veće zakonsko pravo da aktivno učestvuju u donošenju odluka na lokalnom nivou. Broj potpisa za građansku inicijativu sada iznosi fiksnih pet odsto od ukupnog broja građana sa biračkim pravom na toj teritoriji. Poređenja radi, Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine predviđao je da referendum o pitanju iz svoje nadležnosti, skupština jedinice lokalne samouprave mora da raspiše na predlog koji podnese najmanje 10 odsto birača od ukupnog biračkog tela u jedinici lokalne samouprave. Ovo su samo neke od izmena Zakona o lokalnoj samoupravi koje bi, bar na papiru, trebalo da pomognu građanima u samoorganizovanju i olakšaju im komunikaciju sa savetima mesnih zajednica i gradskim odborima.

Ozren Lazić: Kontinuitet zatvaranja institucije mesne zajednice za građane (foto: MCV)

O institucionalnoj borbi sa donosiocima odluka na lokalnom nivou najviše može da posvedoči član inicijative “Ne damo livadicu” i Omladinskog centra CK13 Ozren Lazić, koji navodi da će zapravo najvažnije biti pratiti njegovu primenu i odnos sa stvarnoću. Kako je rekao, u Novom Sadu je dugo godina primetan, baš suprotno zakonima – “kontinuitet zatvaranja institucije mesne zajednice za građane”, a samim tim i urušavanje lokalne samouprave i prava ljudi, građana, stanovnika Novog Sada, da ona služi u njihovom interesu.

– Lokalna samouprava upravo postoji da bi se decentralizovala vlast, odnosno da bi omogućila više prostora za veće učešče građana u vlasti i odlučivanju – izjavio je Lazić na nedavno održanoj tribini u Medija centru Vojvodine, koja se ticala upravo izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi.

Građani govore – nema ko da sluša

Lazić je član inicijative “Ne damo livadicu”, koja je pokrenuta početkom 2018. godine i čiji je cilj zaštita zelene površine na uglu Kisačke i ulice Jovana Subotića u Novom Sadu. U pitanju je građevinsko zemljište koje je sada prostor za istrčavanje pasa. Park za pse je nakon što su građani saznali za namere da on bude pretvoren u još jednu zgradu, vrlo brzo postao “mnogo više od još jedne zelene površine u gradu”, odnosno postao je prostor za odbranu prava građana. Detaljnim planom regulacije predviđeno je da se tu izgradi devetospratnica, a kako su mediji ranije preneli, ta ideja je navodno deo starijeg urbanističkog plana.

– Mi smo za ovu odluku saznali preko medija, dakle ne preko mesne zajednice, iako bi ona, kao najbliži organ građanima, trebalo da bude prvo mesto gde saznajemo ovakve informacije. Urbanistički planovi jesu izloženi u njihovim prostorijama, ali problem je u načinu njihovog rada koji je na jako niskom nivou”, kaže Lazić i dodaje da ako se građani ne prošetaju do mesne zajednice i ne pogledaju njihovu oglasnu tablu, najverovatnije neće nikad biti kontaktirani, niti će nadležni iskoristiti bilo kakvu drugu mogućnost, pa recimo i one koje pruža i moderno, informaciono doba, da svoje sugrađane obaveste i podele sa njima informacije koje ih se tiču.

Inicijativa “Ne damo livadicu”: Mesna zajednica Žitni trg nikada nije sazvala Zbor koji su građani tražili

Članovi inicijative “Ne damo livadicu” za svega nekoliko meseci pokrenuli su veliki broj aktivnosti. Uspeli su da skupe potpise za peticiju protiv izgradnje zgrade na zelenilu, da artikulišu primedbe na pomenuti urbanistički plan, kao i da sakupe potpise za inicijativu za sazivanje Zbora građana na teritoriji mesne zajednice Žitni trg. Kako su objasnili aktivisti, plan je bio da se na Zboru građana razgovara o problemima i zahtevima koje stanari imaju kada se radi o spornoj zelenoj površini, te da se javnim glasanjem odbaci urbanistički plan, ali mesna zajednica Žitni trg ga nikada nije sazvala.

Po slovu zakona, Savet mesne zajednice Žitni trg bio je u obavezi da po statutu sazove Zbor građana u roku od mesec dana od podnošenja inicijative, ali se to do danas nije desilo. Ozren Lazić objašnjava da su potpise, odnosno inicijativu za saziv Zbora građana, predali 9. maja, a odgovor nikada nisu dobili.

Inicijativa nije dobila odgovor ni od predsednika Skupštine grada Novog Sada Zdravka Jelušića, sledećeg nadležnog, koji se podnosiocima incijative obratio, za razliku od ostalih nadležnih, i rekao da će zbor građana biti sazvan, ali “da ne zna tačno kada”, što su aktivisti ocenili kao “susretanje sa institucionalnim zidovima”.

Novi zakon predviđa i sankcije – da li će biti primene?

Prema izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, razrešenje predsednika i Saveta mesne zajednice biće moguće ukoliko “savet ne zaseda duže od tri meseca, ne izabere predsednika saveta u roku od mesec dana od izbora ili od dana njegovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke”. Takođe, razrešenje Saveta i predsednika može se tražiti i ukoliko organi ne donesu finansijski plan u roku određenom odlukom skupštine opštine, odnosno skupštine grada. Ovu odluku o raspuštanju saveta “donosi skupština opštine, odnosno skupština grada na predlog nadležnog organa opštine”. Nakon toga, predsednik lokalne skupštine imaće rok od 15 dana od stupanja na snagu odluke, da raspiše izbore za savet mesne zajednice.

Uprkos ovakim odrednicama novog zakona, Savet mesne zajednice Žitni trg, kao ni njen predsednik, nisu doževili nikakve sankcije. Na izborima za mesne zajednice 2017. godine apsolutnu “pobedu” na lokalnom nivou odnela je Srpska napredna stranka koja je osvojila 123 mesta u savetima i 39 mesta u nadzornim odborima. Između ostalog, SNS je pobedio i na Žitnom trgu, na čijem čelu je Radojka Jokanić

Zoran Gajić: Definitivno je sve pretvoreno u izbornu kampanju (foto: MCV)

Član Grupe za konceptualnu politiku Zoran Gajić, smatra da je to primer kako zakoni, iako solidni i primenjivi, ne odražavaju stvarnu situaciju sa terena, pogotovo kada se radi o participaciji građana. Prema njegovim rečima, na primeru incijative “Ne damo livadicu” iz Novog Sada, može se videti “pravi odnos lokalnih nosioca vlasti”.

– Dakle, aktivisti su nakon ne sazivanja Zbora građana od strane Saveta mesne zajednice, u skladu sa statutom mesne zajednice Žitni trg, pozvali predsednika Skupštine Novog Sada da sazove Zbor, a on umesto da po automatizmu sazove, on govori ‘videćemo kad će to da bude’. Dakle, taj čovek isto ne radi po zakonu i ko će sada njega da smeni – zapitao je Gajić.

On smatra da lokalna samouprava treba da počiva na tome da obični građanin ne mora da se kandiduje i da izlazi na izbore i pobeđuje ukoliko želi da učestvuje u donošenju odluka u javnom interesu, već da može da upražnjava svoja prava i bez upliva u politiku, već kao svesno političko biće u svojstvu građanina.

Pobeda inicijative “Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine”

Da komunikacija između mesne zajednice i građana gotovo uopšte ne postoji, svedoči i Marijana Mutavčijeva koja je bila deo uspešne inicijative “Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine” vođene od 2015. do 2017. godine.
– Intenzivno smo radili tri meseca, pratili smo sve planove u kojima je bilo garaža. Skupili smo više od tri hiljade potpisa, predali više od 80 primedbi na javni uvid. Zahtevali smo da nas gradnonačelnik primi i to se nije desilo, niti smo dobili neku drugu informaciju – ispričala je Mutavčijeva.
Prema njenim rečima, aktivisti koji su dve godine vodili bitku sa insitucijama i pokušavali sa nadležnima daostvare bilo kakvu komunikaciju kao ravnopravni partneri u planiranju zajedničkog javnog prostora u Novom Sadu, nisu bili čak ni obavešteni o promeni planova za izgradnju i vest da garaže neće biti su čuli iz medija.
– Tako smo konačno saznali da garaže neće biti. Nikada nismo dobili nikakvu informaciju od bilo koje institucije da su naše žalbe uvažene – dodaje Mutavčijeva i ocenjuje da problem leži u tome što komunikacija ka institucijama nije masovna i što broj ljudi koje interesuje lokalna politika ne raste, već se uvek svede na “par istih grupacija koji se bune”.

– Definitivno je sve pretvoreno u izbornu kampanju i definitivno smo mi jedno mobilisano društvo u kojem je ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi – zapravo zakon o prinudnoj upravi – zaključuje Gajić i dodaje da su u neoliberalnom sistemu tržišta i konkurencije, ljudi navikli da “nešto što je nepravedno može biti po zakonu i može biti u skladu sa pravom”.

Gajić takođe smatra da je Zakon o lokalnoj samoupravi zanimljiv, jer se već na samom početku, brisanjem tačke 6., člana 20. vidi da se lokalna samouprava neće baviti stanovanjem. Staranjе i održavanje stambenih zgrada i bezbednosti njihovog koriščenja i utvrđivanje naknade za održavanje zgrada više neće biti obaveza lokalne samouprave. Zakon o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine u okviru Nadležnosti opštine, članu 20, tački 6. propisivao je da će se lokalna samouprava starati o “održavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korišćenja” i utvrđivati “visinu naknade za održavanje stambenih zgrada”. U novim izmenama i dopunama tačka 6. je izbrisana, a nju su zamenile obaveze poput onih da lokalna samouprava mora da donosi i realizuje programe za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja, preduzima aktivnosti za održavanje postojećih i privlačenje novih investicija i unapređuje opšte uslove poslovanja.

– Jedna od bitnih izmena jeste da se novi Zakon o lokalnoj samoupravi neće baviti stanovanjem, i ako se Zakon o stanovanju upravo poziva na njega. Ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi potpuno briše lokalnu samoupravu –dodaje Gajić.

Danilo Ćurčić: Nije jasno da li su izmenama zakona nadležnosti lokalnih samouprava smanjene ili povećane (foto: MCV)

Sa tim se delimično slaže advokat i član Inicijative za ekonomska i socijalna prava Danilo Ćurčić,koji kaže da je zapravo glavno pitanje kako će i da li će se uopšte ove nove izmene sprovoditi u praksi.

– Među glavnim nedoumicama jeste upravo odrednica o nadležnostima, jer nije jasno da li su one smanjene ili ukrupljene, i šta je sa onima koji su evidentno uklonjene – kaže Ćurčić. On je dodao i da će jedno od ključnih pitanja, pored stanovanja, biti i mogućnost pokretanja javnih rasprava. – Iskustvo koje mi imamo sa javnim raspravama, a koja su jako loša, dovode nas da postavimo pitanje da li će se ti procesi konačno poboljšati u budućnosti pomoću ovih novih izmena – kaže Ćurčić.

 

Preneto sa sajta www.autonomija.info

Autorka teksta: Lea Kotlica

Podeli na:

facebook twitter