Tagovi

Razgovor o nesuočenoj prošlosti

Ovog utorka, 19. marta u Omladinskom centru CK13 održana je projekcija filma “Dubina dva” reditelja Ognjena Glavonića. Nakon projekcije usledio je razgovor o nesuočenoj prošlosti, u kome su, osim reditelja, učestvovale i kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić i Višnja Šijačić, saradnica Fonda za humanitarno pravo. Razgovor je moderirao Borislav Prodanović, član kolektiva CK13.

Ova projekcija simbolično je održana između dva bitna događaja iz naše bliske istorije, a u pitanju su 20 godina od početka NATO bombarodavnja SRJ i 15 godina od etnički motivisanog nasilja na Kosovu, koji se redovno koriste za zloupotrebu žrtava u dnevnopolitičke svrhe od strane vladajućih struktura i mainstream medija.

Na samom početku diskusije postavilo se pitanje koja je prošlost o kojoj govorimo i da li postoji prošost o kojoj ne govorimo i ko su žrtve kojih se sećamo i da li zaista postoje srpske žrtve i druge žrtve?

“Ni žrtve, ni zločinci, ne bi trebalo da imaju nacionalnost, odnosno o njihovim nacionalnostima bi trebalo da znamo taman toliko koliko bi nam to poslužilo da se rekonstruiše zbog čega i kako se nešto desilo.” – navodi Aleksandra Đurić Bosnič.

Pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo Višnja Šijačić podsetila je da rat na Kosovu nije bio izolovani incident na ovim prostorima, već zapravo završetak ratova kojim se raspala SFRJ, a koji su obeležili devedesete godine, kao i da je posle svih tih sukoba ostao veliki broj zločina, od koji velika većina još uvek nije rasvetljena. “Do sada je pred Sudom za ratne zločine u Srbiji procesuirano svega 68 predmeta, a naše specijalno tužilaštvo, koje se bavi samo ovim zločinima, ima preko 2000 predmeta, dakle radi se o predmetima koji su još uvek u fazi istrage ili predistrage.” Ona je takođe podsetila i da masovna grobnica u Batajnici nije jedina koja je pronađena iz tog perioda, jer su u Srbiji otkrivene ukupno četiri masovne grobnice sa telima oko 900 Albanaca sa Kosova, s tim što nijedna od tih grobnica nije obeležena ni na kakav način.

Dokumentarni film “Dubina dva” kao predmet pažnje uzima pejzaž, i to današnji pejzaž, a sve vreme slušamo dokumentarne audio zapise sa suđenja. Zato se samo nametnulo pitanje gde je pejzaž “Dubine jedan”, o kojoj ne znamo ništa? “Očigledno je da su sve te masovne grobnice posejali pobednici koji nama i danas vladaju. Ovaj film je neki moj način da udarim u to njihovo nasleđe i njihovu vlast. Ja sam lično za ovaj slučaj prvi put čuo 2009. godine. Počeo sam da se bavim time, ali niko nije znao ništa da mi kaže na ovu temu. Za mene je ovo film o tome, o toj ćutnji, a ne o samom zločinu.” – navodi reditelj Ognjen Glavonić, koji je ovaj dokumentarni film napravio od materijala koje je sakupio prilikom istraživanja za igrani film “Teret”, koji je izašao prošle godine.

Tokom razgovora je zaključeno i to da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji jedni od najdokumentovanijih ratova u istoriji, upravo zbog činjenice da je postojao jedan specijalizovani sud poput Haškog tribunala. Informacije o ratnim zločinima su nam nikad dostupnije, ali istraživanja pokazuju da građani nisu zainteresovani za ove teme, a vladajućim strukturama odgovara da žrtve njima ostanu kao svojevrsne imaginarne monete za potkusurivanje. Fond za humanitarno pravo je jedina organizacija koja je napravila popis svih žrtava NATO intervencije. “O licemernom pristupu prema žrtvama dovoljno govori to da mi nemamo nikakav zvanični podatak, nikakav arhiv, dakle ovako važna stvar je prepuštena jednoj organizaciji civilnog društva, a da ne pričamo o tome da nemamo ni popise žrtava drugih oružanih sukoba.” – navodi Višnja ŠIjačić.

Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić podvukla je i značaj postojanja umetnika koji se bave teškim temama, kao što to čini Ognjena Glavonića u svojim filmovima, ali i važnost organizacija kao što je Fond za humanitarno pravo, koji je u javnom diskursu najčešće satanizovan, iako se bavi svim žrtvama ratnih zločina, bez obzira na nacionalnost.

“Ja ne pravim filmove samo za danas, i samo za Srbe i Srbiju. Uvek razmišljam da, ako možda ne možemo da uradimo ništa sa našom generacijom, možda su to neki koraci koji će doprineti nekom putu koji će postati vidljiviji i čvršći. Za film “Teret” smo na kraju dobili novac od Filmskog centra, ali kada je film već završen i kada su shvatili da nas ne mogu sprečiti da ga snimimo.” – navodi Glavonić.

Dokumentarni film „Dubina dva“ Ognjena Glavonića izrađen je u produkciji Fonda za humanitarno pravo i Non Alligned Films, i deo je inicijative za uspostavljanje mesta sećanja na žrtve pronađene u Batajnici. Film je premijerno prikazan na 66. filmskom festivalu u Berlinu, u februaru 2016. godine. Na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldoks film je osvojio nagradu za najbolju montažu, a na festivalu Open City u Londonu nagrađen je Velikom nagradom žirija. Krajem jula 2016. godine film je dobio nagradu kritike na Atlantida Festivalu u Španiji.

Ovaj događaj u Omladinskom centru CK13 realizovan je u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji su podržali Fond za otvoreno društvo, Srbija i National Endowment for Democracy, USA.

Podeli na:

facebook twitter