Tagovi

NOVE PRIČE ZA NOVO DOBA

U sredu, 8. avgusta 2012. u dvorištu Omladinskog centra CK13 održana je promocija knjige “Ko se boji vuka još? Moćne priče za odvažne i radoznale” autorki Ivane Milojević i Aleksandre Izgarjan, na kojoj su govorili/e autorke i Bojan Krivokapić.

dsc00187

Aleksandra Izgarjan, Ivana Milojević i Bojan Krivokapić

Ova knjiga je nastala u okviru projekta Kroz moć priče ka rodnoj ravnopravnosti, kulturnom pluralizmu i kreativnom rešavanju konflikta koji je namenjen unapređivanju obrazovno vaspitne prakse u vezi sa sledećim problemima i potrebama: problem diskriminacije, predrasuda, postojanja rodnih, rasnih i nacionalnih stereotipa, direktnog, verbalnog i psihološkog nasilja uopšte, a pogotovo nasilja prema marginalizovanim društvenim grupama. Osnovni ciljevi programa stoga su promocija tolerancije i inkluzivnosti, osnovnih ljudskih prava, demokratskih vrednosti, rodne ravnopravnosti, kulturnog pluralizma, kritičke pismenosti odnosno kritičkog čitanja i mišljenja, kreativnog pisanja i kreativnog i nenasilnog rešavanja konflikta.

Metode, tehnike i oblici rada koji su predviđeni u okviru programa uključuju čitanje tradicionalnih i novih “prepričanih” priča, analizu vrednosti i poruka koje neke tradicionalne i nove priče promovišu, kao i učestvovanje dece i učenika/ca u samom stvaranju novih priča. Ove metode mogu se koristiti od strane roditelja prilikom pričanja priča i razgovora sa decom o njima, od strane profesora, nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u radu sa učenicima u školama (prevashodno u okviru nastave srpskog jezika i književnosti, društveno humanističkih nauka i građanskog obrazovanja) kao i od strane stručnih saradnika i trenera u okviru radionica usmerenih ka vaspitnom radu i opštim pitanjima nastave. U svim ovim situacijama bitno je koristiti dijaloški pristup i inicirati kreativnost i kritičko razmišljanje same dece i učenika. Dakle, umesto propisanog i didaktičkog pristupa, putem čitanja, analize, prepričavanja i pisanja novih priča bitno je koristiti indirektni pristup koji poštuje mišljenje i stavove same dece, čime se ujedno prenosi i poruka da ih društvo, roditelji i nastavnici cene i vrednuju.

Čitanje, analiza, prepričavanje i pisanje priča u praksi se pokazalo kao vrlo efikasno obrazovno nastavno sredstvo za postizanje prethodno navedenih obrazovnih i vaspitnih ciljeva. Naime, mnoge tradicionalne priče, i pored estetskih i književnih vrednosti, mogu da imaju razoran i negativan uticaj na pozitivne ljudske i demokratske vrednosti. Konkretno, u većini tradicionalnih priča nasilje nad ženama je pravilo i norma, sukobi se takođe često rešavaju nasilnim putem, a postojeće društvene hijerarhije i rodni, rasni i nacionalni stereotipi održavaju. Sebičnost, surovost, zloba i prevare takođe su česte teme i metode koje junaci priča koriste kako bi postigli neke lične ciljeve, a ne kako bi problem rešili na opštu dobrobit svih. Za razliku od junaka, junakinje u tradicionalnim pričama najčešće su bezimene i pasivne žrtve koje čekaju da ih neko spasi, prevashodno udajom. Korišćenje osvete, umesto pomirenja, dijaloga i praštanja, takođe je česta tema, kao i predstavljanje drugih naroda kao neprijatelja umesto kao saradnika i potencijalnih prijatelja. Kritičko preispitivanje tema i metoda rešavanja problema koji se javljaju u tradicionalnim pričama stoga je neophodno kako bi se ojačalo društvo koje počiva na savremenim, pozitivnim i demokratskim vrednostima, odnosno društvo koje ima za interes dobrobit svih njegovih građanki i građana. Metodika koja uključuje analizu, prepričavanje i pisanje novih priča relativno je jednostavna, fleksibilna i dostupna, pa i jeftina, stoga je moguće primeniti je gotovo svuda gde se odvijaju nastavno vaspitni i obrazovni procesi.

Pred kraj večeri, u diskusiji koja je usledila, komentare su dale i Tamara Borovica, asistentkinja na Odseku za pedagogiju, Iboja Gera, profesorka na Visokoj školi za obrazovanje vaspitača i Ivana Inđin, multimedijalna umetnica koja se preko dve decenije bavi umetničkom pedagogijom (dramom i pozorištem i edukaciji i dr). One su istakle da je ova knjiga dragocena iz više razloga i na više nivoa. Između ostalog, njen značaj se ogleda u otvorenosti ka Različitom, uvažavanju i dijalogu sa Drugima i Drugačijima, kao i otklonu od patrijarhalnog pogleda na svet, koji je rigidan, zatvoren i isključujuć.

Ova knjiga pravi iskorak u feminističku nelagodu, remeti dominantne obrasce mišljenja i delovanja, suptilno ali kontinuirano ruje patrijarhalnu i etnonacionalističku diskursnu matricu koja p/održava kulturu nasilja.

Bo. K.

(za pojedine delove teksta korišćen materijal sa www.mocneprice.com)

Fotografije sa događaja možete pogledati ovde.

 

Podeli na:

facebook twitter