za naslovicu
Glasilo 01. May '16.

Tagovi

Dečji rad i ropstvo u industriji čokolade

Povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, donosimo vam prevod teksta “Dečji rad i ropstvo u industriji čokolade” (Child Labor and Slavery in the Chocolate Industry by Food Empowerment Project).

 

Čokolada je proizvod zrna kakaa koji raste u tropskim delovima Zapadne Afrike, Azije i Južne Amerike. Dve zapadnoafričke zemlje, Gana i Obala Slonovače snadbevaju više od 70% ukupne svetske proizvodnje kakaa. Kakao koji uzgajaju prodaje se većini kompanija koje proizvode čokoladu, uključujući i neke od najvećih na svetu.

Poslednjih godina, nekoliko organizacija i novinara razotkrilo je rasprostranjeno korišćenje dečjeg rada, a u nekim slučajevima i ropstvo, na farmama kakaa u Zapadnoj Africi.

Od tog otkrića, industrija postaje sve tajanstvenija, otežavajući novinarima ne samo pristup farmama na kojima se dešava kršenje ljudskih prava, već i bilo kakvo širenje informacija o ovoj temi. 2004. godine, po nalogu prve dame Obale Slonovače jedan novinar je otet i navodno ubijen. 2010, državne vlasti Obale Slonovače uhapsile su tri novinara, nakon što su objavili članak o korumpiranosti države i povezanosti s kakao industrijom.

Farme kakaa u Zapadnoj Africi opskrbljuju međunarodne gigante kao što su Nestle, Mars i Hershey, što otkriva direktnu povezanost ovih korporacija s najgorim oblicima dečjeg rada, trgovinom ljudima i ropstvom.

 

Najgori oblici dečjeg rada

U Zapadnoj Africi kakao se uzgaja prvenstveno za izvoz; 60% prihoda od izvoza Obali Slonovače dolazi od prodaje kakaa. S rastom čokoladne industrije tokom godina, raste i potražnja za što jeftinijim kakaom. U proseku, kakao poljoprivrednici zarađuju manje od 2 $ dnevno, što je ispod granice siromaštva. Kao rezultat toga, kakao poljoprivrednici pribegavaju korišćenju dečjeg rada kako bi cene održali konkurentnim.

child labour2Deca u Zapadnoj Africi okružena su siromaštvom i većina dece počinje da radi u ranoj dobi kako bi pomogla svojim porodicama. Neka deca završavaju na farmama kakaa jer im je potreban posao, a krijumčari im obećavaju dobre plate. Druga deca su “prodata” trgovcima ljudima ili vlasnicima farmi, i to od članova porodice koji ne shvataju da će deca biti izložena opasnom radnom okruženju i lišena obrazovanja. Takođe, trgovci ljudima često kidnapuju decu iz malih sela u susednim afričkim zemaljama kao što su Burkina Faso i Mali, dve najsiromašnije zemlje na svetu. Jednom kada su odvedena na farme kakaa, može se desiti da deca ne vide svoje porodice godinama, ako ne i zauvek.

Većina dece koja radi na farmama je u dobi od 12 do 16 godina, ali novinari su otkrili i decu od samo 5 godina. Osim toga, 40% od te dece su devojčice, a neka deca ostaju da rade nekoliko meseci, dok druga provedu ceo život radeći na farmama kakaa.

Radni dan dece obično počinje u 6 ujutro a završava se u večernjim satima. Neka deca koriste motorne testere za seču stabala. Druga se penju na stabla kakaa i velikim mačetama režu mahune. Ovi veliki, teški i opasni noževi su standardni radni alati za decu na farmama kakaa koji krši međunarodne zakone o radu i Konvencije Ujedinjenih nacija o uklanjanju najgorih oblika dečjeg rada. Kada odrežu mahune sa stabala, deca ih pakuju u velike vreće, teške više od 40 kg, i nose kroz šumu.

Aly Diabate, bivši rob na kakao farmi, je rekao: “Neke vreće su bile veće od mene. Trebalo je dvoje ljudi da mi postave vreću na glavu. A ako ne biste požurili, pretukli bi vas.”

child-labor-cocoaDržeći veliku mahunu u jednoj ruci, deca je drugom rukom režu i vrhom mačete otvaraju kako bi došli do zrna kakaa. Svakim potezom mačete, deca se izlažu opasnosti da si odrežu prste ili celu ruku. Većina dece ima ožiljke na šakama, rukama, nogama ili ramenima.

Pored opasnosti od korišćenja mačete, na zapadnoafričkim farmama kakaa, deca su, takođe, izložena poljoprivrednim hemikalijama. Tropska područja kao što su Gana i Obala Slonovače neprestano se moraju boriti s prekobrojnom populacijom insekata, pa se odlučuju na prskanje zemljišta velikim količinama industrijskih hemikalija. U Gani, desetogodišnja deca, bez ikakve zaštitne opreme rade s opasnim hemikalijama.

Vlasnici farmi koji koriste dečji rad, najčešće deci daju najjeftiniju hranu, kao što su kukuruzna kaša i banane. U nekim slučajevima, deca spavaju na drvenim daskama u malim objektima bez prozora, bez pristupa čistoj vodi ili sanitarnom čvoru.

 English: Ivory Coast, Sinikosson, cocoa plantation, agriculture, cultivation, boy, portrait, child labour, chocolate, West Africa, October 2, 2008. 11 year old Ibra, using a machete tied to a stick to harvest cocoa pods from a tree on father's cocoa plantation on outskirts of village of Sinikosson. He does not attend school, work begins at 8 am. He has no idea what happens to the cocoa beans. || Kakao an der Elfenbeinkueste. Der 11-jaehrige Ibra erntet mit seiner Machete reife Kakaofruechte auf der Kakaoplantage seines Vaters am Rande des Dorfs Sinikosson. Er besucht keine Schule, die Arbeit beginnt in der Regel um 8 Uhr morgens und umfa??t das abschneiden der Fruechte, einsammeln, mit der Machete aufschlagen, Bohnen entnehmen... Die Familie lebt von der Hand in den Mund und kann keinerlei Ruecklagen bilden. Der Verkauf der Kakaobohnen bildet fuer sie die einzige veritable Einnahmequelle. Ibra weiss nicht was anschliessend mit den Bohnen geschieht. Kakao ist der Grundstoff zur Herstellung von Schokolade. Das Land ist weltgroesster Kakaoproduzent und -exporteur, mit einer Ernte von ca. 1 Million Tonnen in 2008. Damit hat es einen Anteil von ca. 34 % der weltweiten Gesamtproduktion. Hauptsaechlich bedingt durch Koruption in Regierung und Kakaobehoerden und dem Eigeninteresse multinationaler Konzerne (Cargill, ADM, Callebaut, Nestl?Ê) ist das Einkommen der Erzeuger (Kleinbauern) kaum existenzsichernd. Als direkte Folge und mangels Alternativen sind Kinderarbeit und Ausbeutung, bis hin zu Kinderhandel, weit verbreitet. Schulen, Krankenhaeuser, fliessendes Wasser, Strom, Telekommunikation und ausgebaute Strassen existieren in gro??en Teilen der Anbaugebiete nicht. Als Kakao bezeichnet man die Samen des Kakaobaumes (Kakaobohnen). Die reifen, je nach Sorte gr??ngelb bi

U školu ne ide 10% dece radnika na kakao farmama u Gani, a 40% u Obali Slonovače, čime se krši Međunarodni zakon o dečjem radu, propisan od Međunarodne organizacije za rad (ILO). Oduzimanje prava na školovanje ovoj deci ima mnoge kratkoročne i dugoročne posledice. Lišena obrazovanja, deca sa kakao farmi imaju vrlo malo šansi da ikada izađu iz kruga siromaštva.

Do danas, postignut je relativno mali napredak da bi se smanjio ili eliminisao dečji rad i ropstvo u kakao industriji Zapadne Afrike. U najmanju ruku, postignuto je da ova industrija radi na uklanjanju onoga što ILO naziva “najgorim oblicima dečjeg rada”, što je definisano kao prakse “koje bi mogle naškoditi zdravlju, sigurnosti i moralu dece”, a uključuju upotrebu “opasnih alata” i bilo kakav posao koji “ometa školovanje.” Oko 1,8 miliona dece na Obali Slonovače i u Gani može biti izloženo najgorim oblicima dečjeg rada na kakao farmama.

 

Ropstvo

U posljednih nekoliko godina, istražitelji su otkrili trgovinu decom na zapadnoafričkim farmama kakaa koja su prisiljena na težak i neplaćeni rad. Abby Mills, na čelu kampanje Međunarodnog foruma za radnička prava, dodaje: “Sva istraživanja sprovedena u Zapadnoj Africi ukazuju na prisutnost trgovine ljudima, naročito na Obali Slonovače.”

Iako pojam “ropstvo” ima različite istorijske kontekste, ropstvo u industriji kakaa uključuje ista kršenja osnovnih ljudskih prava kao i drugi oblici ropstva u celom svetu.

Slučajevi ropstva često uključuju dela fizičkog nasilja poput bičevanja zbog sporog rada ili zbog pokušaja bekstva. Takođe, novinari su dokumentovali slučajeve zaključavanja dece i odraslih preko noći kako bi se sprečilo bekstvo sa farmi. Bivši rob na farmi kakaa, Aly Diabate rekao je novinarima: “Premlaćivanja su bila deo mog života. Video sam druge koji su pokušali da pobegnu. Kada su pokušali, bili su premlaćeni.” Drissa, nedavno oslobođen rob koji nikada nije ni okusio čokoladu, imao je slična iskustva. Kada su ga pitali šta bi rekao ljudima koji jedu čokoladu izrađenu od robovskog rada, odgovorio je da su uživali u nečemu zbog čega je on morao da pati, dodajući: “Kada ljudi jedu čokoladu, jedu moje telo.”

 

Postoji li čokolada koja nije proizvod ropstva?

Uprkos njihovoj umešanosti u dečji rad, ropstvo i trgovinu ljudima, industrija čokolade nije preduzela značajne korake u rešavanju ovih problema.

U 60 milijardi američkih dolara vrednoj industriji čokolade, kompanije imaju moć da eliminišu korišćenje dečjeg rada i prisilni rad jednostavno tako da više plaćaju farmerima za njihove usluge i proizvode. Industrija čokolade se, takođe, poziva da razvija i finansijski podrži programe za spašavanje i rehabilitaciju dece koja su bila prodata na farmama kakaa. Do danas, industrija je učinila malo da ukine dečji rad, a kamoli da pruži pomoć oslobođenim robovima. Hershey, najveći proizvođač čokolade u Severnoj Americi, nije se ozbiljno pozabavio optužbama za korišćenje dečjeg rada u lancu snadbevanja i odbio je da pruži informacije o poreklu svog kakaa.

Ovaj nedostatak transparentnosti svojstven je industriji čokolade koja ima resurse da reši i ukine dečji rad, ali uporno ne preduzima akciju.

 

Čine li oznake na čokoladama razliku?

Osim proizvodnje velikih razmera u zapadnoj Africi, značajna količina kakaa uzgaja se takođe i u Južnoj Americi. To je mesto porekla većine organskog kakaa. Na kakao farmama Južne Amerike trenutno nisu dokumentovani ni slučajevi dečjeg rada ni ropstva. Iako je i dalje moguće da neke južnoameričke farme pribegavaju ovim praksama, za to ne postoje dokazi kao što je to slučaj u Zapadnoj Africi.

Istina je da potrošači danas nemaju siguran način da saznaju da li je čokolada koju kupuju proizvod dečjeg rada ili ropstva. Postoji mnogo različitih oznaka na čokoladama, kao što su razni “Fair Trade” sertifikati, međutim, nijedna oznaka ne može da garantuje da u proizvodnji čokolade nije bilo eksploatatorskog rada. 2009. godine, osnivači “Fair Trade” sertifikata morali su da obustave nekoliko svojih zapadnoafričkih dobavljača jer se dokazalo da su koristili dečji rad.

Međutim, kompanije čokolade nastavljaju da sertifikuju svoje proizvode govoreći kupcima da su svoj kakao dobavili na etički način. No, 2011. godine, danski novinar je istraživao farme u Zapadnoj Africi gde vodeće kompanije čokolade kupuju kakao. Na tim farmama, on je snimio ilegalni dečji rad, uključujući i one koje su sertifikovane od strane Utz i Rainforest Alliance. Uprkos tvrdnjama čokoladne industrije, dečji rad je i dalje bolna tačka kakao farmi u Zapadnoj Africi.

Više državnih i nevladinih programa razvijeno je s ciljem da reši uzroke “najgorih oblika dečjeg rada” i ropstva u Zapadnoj Africi. Međutim, uspeh ovih napora u velikoj meri zavisiće od iskrene podrške ili nedostatka iste od strane industrije čokolade u godinama koje dolaze.

 

Preporuke

Potrošači igraju važnu ulogu u smanjenju nepravde u prehrambenoj industriji. Dečje ropstvo na kakao farmama je prevelik problem da bi se u potpunosti rešio, jer se najozbiljnije zloupotrebe odvijaju širom sveta. Međutim, to ne znači da se naša odgovornost smanjuje, jer čokolada je luksuz, a ne potreba, za razliku od vocća i povrća.

Uzimajući sve ovo u obzir, i zahvaljujući istraživanjima koja su nam dostupna u ovom trenutku, Food Empowerment Project je napravio listu veganskih čokolada koje preporučujemo i koje ne preporučujemo na osnovu porekla njihovog kakaa. Osim nekoliko izuzetaka (koji su objašnjeni), ohrabrujemo ljude da ne kupuju čokoladu koja potiče iz Zapadne Afrike. Lista je dostupna na našem sajtu, zajedno sa besplatnim aplikacijama za iPhone i Android.

 

Izvor: http://www.foodispower.org/slavery-chocolate/
Prevod sa engleskog: Hana Kukučka

Preporučujemo: dokumentarni film “Ropstvo: Globalna istraga” (Slavery: A Global Investigation, 2000), kao i film “Tamna strana čokolade” (The Dark Side of Chocolate, Miki Mistrati, 2010).

Podeli na:

facebook twitter