Glasilo27. May '16.

Tagovi

Širenje aktivizma za prava i oslobođenje životinja ili ko danas ima pravo na život i slobodu

Povodom protesta “Месото е убийствo” (Meso je ubistvo), održanog u Sofiji, 08. maja 2016.

“Životinje ne smeju biti merene po ljudima. U svetu mnogo starijem i apsolutnijem od našeg, životinje se kreću završene i kompletne, obdarene čulima koja smo mi izgubili, ili nikada nismo ni imali, živeći po glasovima koje nikada nećemo čuti. One nisu braća, one nisu potčinjene, one su čitava jedna druga nacija, uhvaćena sa nama u mreži života i vremena, zatvorenici veličanstva i agonije Zemlje.” – Henry Beston

DSC_9018

Danas, kada je borba za ljudska prava i jednakost u ekspanziji – da li ste se nekada zapitali zašto su ta prava rezervisana samo za pripadnike ljudske vrste? Da li mi, uopšte, kao vrsta imamo pravo da sebe smatramo toliko privilegovanim, pa da osnovna prava – pravo na život i slobodu – zahtevamo isključivo za pripadnike naše vrste?

Istorija eksploatacije životinja duga je koliko i istorija čovečanstva i, nažalost, duboko ukorenjena u našu kulturu i svakodnevne navike. Koristimo životinje za zabavu, u prehrani, kao odevne predmete i modne dodatke. Na životinjama se testira veliki broj farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda… Iskorišćavanje životinja prisutno je u svim područjima ljudskog života. Naučeni smo da je iskorišćavanje životinja za ljudske potrebe i ciljeve prirodno i neizbežno, pa je ekspoatacija životinja društveno prihvatljiv obrazac ponašanja. Uzdrmati ga znači uzdrmati antropocentričan sistem vrednosti na kojem je izgrađeno naše društvo – a to je sistem po kome je čovek središte svega. Sve ostale vrste su manje vredne od čoveka, usled čega čovek prisvaja pravo da odlučuje o njihovom životu i slobodi. Nasuprot ovom antropocentričnom i specističkom stavu, javlja se etičko veganstvo – svesno odbijanje učestvovanja u bilo kakvom obliku eksploatacije životinja. Iako razlozi iz kojih se ljudi opredeljuju za veganstvo ne moraju nužno biti etičke prirode – postoje zdravstveni, ekonomski, ekološki, religiozni i drugi razlozi – etičko veganstvo nalazi svoj put do sve većeg broja ljudi, a borba za prava životinja postaje sve jača.

Sve je više mladih ljudi koji postaju osvešćeniji o etičkom problemu konzumiranja životinjskih proizvoda, kao i o negativnom uticaju mesne ishrane na zdravlje čoveka i životnu sredinu, i sve je više onih koji aktivno i organizovano deluju protiv eksploatacije životinja. Širom sveta organizuju se protesti, javna okupljanja, performansi, kao i videoprojekcije, tribine, radionice i predavanja u cilju informisanja, edukacije i podsticanja aktivizma za prava i oslobođenje životinja.

DSC_8896Kao članice kolektiva Otvorene kuhinje, izrazile smo želju da proširimo svoj aktivizam izvan Omladinskog centra CK13 i sopstvenog tanjira, u čemu smo dobile i podršku. U nedelju, 8. maja, pridružile smo se protestu protiv ubijanja, iskorišćavanja i konzumiranja životinja, pod nazivom “Месото е убийствo” (Meso je ubistvo) koji je održan u Sofiji, prestonici Bugarske. Odluka da zajedno krenemo na put pala je prilično spontano – nekoliko dana pred polazak. Stupile smo u kontakt sa Nikolom Donevom, organizatorom protesta, koji je u svoj toj gužvi oko organizovanja protesta uspeo da nam pronađe smeštaj kod svog druga kaučsurfera.

U Sofiju smo stigle autobusom, u subotu ujutro. Posle kraćeg obilaska i jednoglasnog zaključka da nas Sofija podseća na Beograd, našle smo se sa našim domaćinom Viktorom kod kojeg smo ostale naredna dva dana.

Nedelja je počela kišovito. Pljuskovi su se smenjivali sa kratkim sunčanim periodima, a isto mogžemo reći i za naša očekivanja od protesta koji samo što nije trebalo da počne. Došle smo do dogovorenog mesta okupljanja, glavnog bulevara u Sofiji, Vitoška, i kao što smo i pretpostavljale, nismo zatekle mnogo ljudi, možda njih desetak. Nikola je, razumljivo, bio u velikoj gužvi, tako da smo naše mesto i ulogu morale pronaći same. Kako je vreme odmicalo, grupa je postajala sve organizovanija i brojnija, i ozbiljne pripreme za početak protesta su počele. Većina aktivista je bila iz Bugarske, a nekolicina njih je došla iz Rumunije – baš po završetku protesta koji su organizovali u svojoj zemlji. I, naravno, nas dve iz Novog Sada.

DSC_9017

Protest nije organizovan pod okriljem neke organizacije, niti je finansijski podržan, osim dobrovoljnim prilozima. Svi koji su bili uključeni u organizaciju su individualni aktivisti, sa jakom voljom i motivacijom da se bore za svoja uverenja. Organizovanje svih akcija u Sofiji koje imaju za cilj podizanje svesti ljudi na polju prava za životinje odvija se najviše preko fejsbuk grupe koja okuplja vegane i vegetarijance Sofije (nešto slično grupi “Vegan kutak (Srbija)”). I taj način organizovanja, kako se pokazalo, prilično dobro funkcioniše.

Organizacija protesta je trajala više od mesec dana, i toliko unapred je napravljen događaj na fejsbuku. Nikolina ideja bila je da se priključi što više aktivista iz raznih zemalja, stoga je poziv na protest prosledio mnogim organizacijama u susednim zemljama. Nažalost, odziv stranih aktivista nije bio veliki.

Nikola Donev je dvadesetsedmogodišnji entuzijasta i vegan iz Sofije. Dugi niz godina je aktivan u borbi protiv zlostavljanja životinja i deo je strejt edž pokreta. Nikola je učestvovao u organizaciji protesta, kako za životinjska, tako i za ljudska prava, širom Evrope – u Bugarskoj, Češkoj, Nemačkoj i Grčkoj. Protest ”Meso je ubistvo” u Sofiji organizovao je uz pomoć svojih prijatelja. Pripreme su bile intenzivne i naporne, i trajale su više od mesec dana.

DSC_8939

Na meniju protesta bilo je nekoliko performansa: zombiji u krvavim belim mantilima koji halapljivo jedu “ljudske prste” uz povike “Hoćemo još mesa!” i “Samo nek’ je zaklano na human način!”, aludirajući tako na problem opravdavanja ubijanja životinja time što su ubijene humano; roštilj na kome je bila zavezana devojka koja je predstavljala “meso” dok su aktivisti kružili oko nje komentarišući kako još uvek nije dovoljno pečena i slično (usled tehničkih nemogućnosti, ovaj performans je trajao svega desetak minuta); tokom celog protesta, duž ulice ležale su aktivistkinje u stiropornim pakovanjima i prekrivene providnom folijom, na kojoj je bila zalepnjena etiketa mesa i cena; i za sam kraj, napravljen je “ručak” od jedne učesnice, koja je legla na veliki kartonski tanjir, dok ju je kuvar začinjavao i dodavao povrća oko nje.

Pored ovih performansa, veliki broj aktivista stajao je i šetao sa transparentima, tako da su celu ulicu zauzeli aktivisti. Takođe, bilo je moguće i degustirati vegansku hranu (veoma ukusnu!).

DSC_9127

“Zajedno sa sedam drugih aktivistkinja bila sam zapakovana kao meso, prekrivena samo (lažnom) krvlju i plastičnom folijom. Ubrzo sam izgubila pojam o vremenu, ali rekli su mi da smo tako zapakovane ležale oko tri sata. Zbog folije nisam mogla mnogo videti, ali primetila sam da je oko nas bilo ljudi sa fotoaparatima i kamerama. Povremeno sam čula i aktiviste koji glasno viču “Meso je ubistvo”. Osećala sam se veoma ranjivo ležeći tako lagano obučena u javnosti – zaista kao jedno obično parče mesa. Dok sam ležala, shvatila sam da činim to za jedan cilj koji je veći od mene i mojih trenutnih neprijatnih i konfuzih osećanja i to me je učinilo ponosnom.

Sneža i ja smo se povezale sa mnogo aktivista koji su veoma inspirativno delovali na nas – i skoro svi od njih su vegani. Uz sve ovo, mnogo više sam promislila o etičkom aspektu nekonzumiranja mesa i životinjskih proizvoda, dok sam ranije razmišljala samo o štetnosti mesa po životnu sredinu. Još uvek nisam veganka, a i vegetarijanka sam prilično kratko, ali tokom ovog protesta stekla sam jako veliku motivaciju i sigurnost u to da je ovo što radim ispravno.”


Helen Simpson

DSC_9114

“Za razliku od Helen, imala sam potpuno drugačiju ulogu u protestu. Fotografisala sam, snimala, razgovarala sa prolaznicima, upoznavala se sa drugim aktivistima i nosila transparente. Može se reći, mnogo lakše nego biti izložen svim tim ljudima i pogledima, sa čime se suočila Helen. Moj zadatak je zapravo bio izuzetno zabavan, upoznala sam mnogo ljudi sa kojima sam i dalje u kontaktu i razmenili smo veliki broj ideja. Aktivisti u Sofiji su zaista aktivisti u pravom smislu te reči. Redovno organizuju proteste i druge javne akcije i hrabro stoje iza svojih stavova i principa, ne plašeći se bilo kakve osude javnosti (na koju itekako nailaze), i to me je motivisalo za dalji angažman i ideje koje želimo da realizujemo.

U priči o vegetarijanstvu i veganstvu sam od svoje 16–17. godine, tačnije, poslednje četiri. Najveći pokretač za mene je svakako etička strana veganstva, oko koje sam veoma strastvena, tako da je uvek uzbudljivo i inspirišuće iskustvo upoznati nove ljude koji razmišljaju u istom smeru. Pogotovu ako su puni pozitivne energije i druželjubivi poput aktivista koje smo upoznale u Sofiji.”

 

Snežana Petković

Medijska propraćenost protesta bila je neverovatna – fotoaparati i kamere na sve strane, da se u nekim momentima od istih nije ni moglo prići samom performansu, što je, moglo bi se reći, zaista dobro. Zainteresovanost prolaznika je, takođe, bila velika, i naravno, uz različite reakcije – bilo je onih koji nisu imali šta da kažu, vidno potrešeni, ali i onih koji su požurili u najbliži fast food da kupe pljeskavicu u znak revolta (i pri tom nam svojim prisustvom podrugljivo to stave do znanja).

DSC_9062

Posle protesta nas desetak otišlo je na ručak u obližnji veganski restoran. Posle skoro pet sati, koliko je protest trajao, bilo je veoma prijatno sesti u restoran bez bojazni da ćeš opet morati naručiti salatu ili grilovano povrće (ništa loše za grilovano povrće i salatu!).

Uz ukusnu hranu razmenili smo utiske i kontakte, tako da sada imamo gde da ostanemo kada opet odlučimo doći u Sofiju.

Sutradan ujutro bilo je vreme za povratak kući. Nismo imale organizovan prevoz, pa smo htele da proverimo da li ćemo imati sreće sa autostopiranjem. Posle dvadesetak minuta čekanja sa velikim kartonskim znakom na kome piše SERBIA, stao nam je prvi automobil čiji vozač nam je objasnio da sa tog mesta retko ko ide za Srbiju i odvezao nas na mesto na kojem su mnogo veće šanse da nam stane neko ko ide u našem smeru. Tako je i bilo – nismo čekale ni pet minuta i stao nam je čovek koji je putovao na odmor, ni manje ni više, nego u Beograd. Brže od svakog autobusa i voza, za svega 6 sati, stigle smo u Beograd. Još jedno novo iskustvo za nas obe. Tokom povratka imale smo dovoljno vremena da saberemo svoje intenzivne utiske, srećne što smo imale priliku da budemo deo ovako bitnog događaja.

Po povratku kući saznale smo da je protest bio glavna vest na programu nacionalne bugarske televizije i na mnogim drugim televizijama. U narednih nekoliko dana, kako su nam preneli novi drugari iz Sofije, svi su samo o tome pričali. Nikola je zajedno sa svojim prijateljima aktivistima gostovao u različitim emisijama i danima posle protesta davao intervjue, a fejsbuk “zid” je bio preplavljen raspravama na ovu temu.

Cilj protesta svakako da je ispunjen, a to je da pokrene ljude da razmišljaju o svojim svakodnevnim, ukorenjenim navikama, čije dovođenje u pitanje nije nimalo lako.

DSC_9094Nikola već sada planira nove akcije kao što je “Okupljanje vegana sveta” koje će se održati u Sofiji 27. avgusta, a koje za cilj ima upoznavanje i povezivanje veganskih aktivista za dalju saradnju. Naravno, ovaj događaj nije rezervisan samo za vegane. Dobrodošli su svi oni koji su zainteresovani za ovu ideju i koji bi želeli da nauče nešto više o načinu života koji isključuje patnju i eksploataciju svih živih bića, koliko god je to moguće.

Snežana Petković i Helen Simpson

Podeli na:

facebook twitter