za naslovicu(1)
Glasilo 18. Jul '16.

Tagovi

Šta bi morala da sadrži kutija za hranu svakog aktiviste za društvenu pravdu

Carla Golden

Prevod sa engleskog: Aleksandar Branković

Mnogima od nas je do pojedinih društvenih pitanja stalo više nego do drugih zbog toga što neposredno utiču na nas ili zbog toga što neposredno utiču na nekog do koga nam je stalo. Aktivisti za društvenu pravdu ustaju protiv diskriminacije i zalažu se za zaštitu od diskriminacije zasnovane na rasi, polu, nacionalnom poreklu, boji kože, seksualnom opredeljenju, nacionalnoj pripadnosti, veri, klasi, kasti, vrsti, uzrastu ili invaliditetu.

Aktivisti za društvenu pravdu se udružuju protiv opresivnih sistema, nepravde, nejednakosti, podređenosti i dominacije. Često su to pojedinačne kampanje, kao, na primer, kampanje za jednake plate za žene, za zdravstveno osiguranje, kampanje za čistu energiju, pravedan pristup obrazovanju, rasnu jednakost ili bračna prava nezavisno od seksualnog opredeljenja.

Pojedinačne kampanje su odlično sredstvo edukacije drugih za probleme koji neposredno utiču na grupu pojedinaca, iako su tek retko složene individue uslovljene samo jednim činiocem i retko kad je jedan problem nepovezan sa drugim. Proširenjem obima, možemo uočiti da većina problema ima zajedničku osnovu i da su ukorenjena u istim silama moći.

intersection_AudreLorde

Intersekcionalnost je proučavanje i svest o preklapanju između oblika ili sistema ugnjetavanja koji su međusobno uslovljeni i povezani u jedinstvenu zajedničku matricu. Koristeći intersekcionalnost možemo videti da su svi oblici diskriminacije i dominacije ukorenjeni u ugnjetavanju. Jedni sprečavaju druge od uživanja potpune slobode i, iz straha od gubitka konkurentnih pozicija ili moći, osmišljavaju opresivne sisteme.

U borbi protiv ugnjetavanja drugih i nas samih, veoma je bitno da se i sam ne bude ugnjetavač, niti da se sprovodi ugnjetavanje. Zlatna pouka – postupaj prema drugima tako kako bi želeo da drugi postupaju prema tebi  – uči nas o ovome. Ponekad, kao potlačeni pojedinac ili neko ko štiti potlačene, ne uočavamo kako smo i sami opresivni.

oppresion

Sile dominacije i ugnjetavanja zahtevaju objektivizaciju onih nad kojima se vrši dominacija od strane ugnjetavača. Potčinjeni pojedinac ili grupa postaje “stvar”, “ono”, “to”, “oni”, “onaj drugi” i prestaje da bude “on”, “ona” ili neko poimence kao Janko ili Marko. Ističući razlike, a ne sličnosti, između dominantne individue i potčinjenog “drugog”, psihološki se olakšavaju pojedinačne strategije ugnjetavanja. Teže je nanositi zlo nekome sa kim možemo da se poistovetimo i u kome možemo da vidimo neki aspekt nas samih. Da bi se ugnjetavanje i iskorišćavanje održalo, neophodni su isključenje i distanca.

Kroz celu ljudsku istoriju iskorišćavanim narodima se sprečavao i dalje se sprečava pristup obrazovanju; oni se drže u siromaštvu i oduzima im se moć, kako bi psihološki, u umu ugnjetavača, ličili na ne-ljudske životinje ili objekte niže od čoveka. U Americi, na primer, društveni, politički i kulturni sistem je konstruisan i sprovodi se od strane većinskog belačkog, hrišćanskog, heteroseksualnog, muškog čoveka, pripadnika više klase, kako bi zadobio i održao moć na vrhu smosazdane hijerarhije.

Oduzimanjem svakog navedenog identiteta (ženskog umesto muškog, niže umesto više klase, itd.), osoba ima sve manji prisup moći, manje zaštite i mogućnosti. Najniži rang u hijerarhiji i najsuprotniji položaj, mogao bi pripasti obojenoj, ne-hrišćanskoj, siromašnoj, homoseksualnoj ženi, pripadnici niže klase. Jedini način na koji bi neko mogao da ode niže je da u umu tlačitelja postane ne-ljudska životinja, objekat ili imovina. Nazivanjem zveri, životinjom, prljavom svinjom, debelom kravom, pacovom, kokoškom, psom, kučkom, ribom, nilskim konjem, pijavicom, ovcom, krastavom žabom, zmijom, štetočinom ili magarcem je demorališuće i degradirajuće, jer su se ljudi pozicionirali kao nadređeni ne-ljudskim životinjama, što, u kulturi koja marginalizuje ne-ljudske životinje, omogućava objektivizirano izrabljivanje.

Ako su nejednakost i ugnjetavanje u korenu sveg iskorišćavanja i dominacije, onda sva pitanja društvene pravde imaju zajedničko tlo u borbi protiv ugnjetavanja. Kao aktivisti, bilo bi od presudnog značaja da svesno ne ugnjetavamo nijedno živo biće.

Ljudi godišnje ubijaju milijarde kopnenih i morskih životinja, uglavnom za potrebe ljudske ishrane. To je 7000 puta više životinja nego što je celokupne današnje ljudske populacije. I, kao što možete i zamisliti, proces pretvaranja životinja koje žive, dišu i osećaju u objektivizovane proizvode i resurse, zastrašujuće je nasilan.

Nasilje – nad bilo kim da se sprovodi – zavisi od dominacije, ugnjetavanja i iskorišćavanja. Zalagati se protiv ugnjetavanja podrazumeva zalagati se protiv nasilja i povređivanja. Svaki borac za društvenu pravdu, neovisno o izabranom polju, trebalo bi da odstrani svako nasilje iz svog ponašanja, govora i delanja.

circle-of-injustice

Specizam je sistem u kojem su ljudi sebe postavili kao najbitniju i najvredniju vrstu na Zemlji, što ih oslobađa bilo kakvog moralnog uvažavanja svih drugih vrsta. Iz tog razloga, ljudima je dopušteno da rade šta hoće sa drugim vrstama. To je još jedna hijerarhija, društveno konstruisana tako da objasni iskorišćavanje drugih osećajnih bića. Specizam nije kao rasizam ili seksizam. To je specifična vrsta ugnjetavanja koja se često ukršta sa sistemima koji suptilno minorizuju obojene ljude i žene.

Specizam je, takođe, sistem koji određene životinje kao što su kućni ljubimci (mačke, psi, ptice) i egzotične životinje (lavovi, nilski konji, žirafe, foke, kitovi, delfini) postavlja iznad rada, ishrane, istraživanja, odevanja i životinja za lov i zabavu, za razliku od krava, svinja, peradi, koza, ovaca, konja, jelena, zečeva, slonova, tigrova, medveda, kuna, gusaka, pataka i orki. Izabrati neke ne-ljudske životinje za zaštitu, a izrabljivati druge je proizvoljno i iracionalno kao i odabir određenih ljudi za zaštitu, a iskorišćavanje drugih. Definicije, parametri i pravila izrabljivanja postavljeni su od strane onih na mestima sa najviše ljudske moći, a ne na osnovu prirodnih zakona. Svi smo mi indoktrinirani ovim sistemom od strane naših porodica, kulture, zajednica, škola, crkvi i medija, a mnogi od nas nesvesno učvršćuju ovo proizvoljno nasilje.

Da bi opravdali nasilje, tlačitelji povlače paralelu između ljudi i ne-ljudskih životinja. Da bi opravdali nasilje, tlačitelji povlače paralelu između ne-ljudskih životinja i predmeta. Potrebno je da unapredimo naše mišljenje i ophođenje prema svim ne-ljudskim životinjama, i to za njihovo dobro, kao i da unapredimo mišljenje i ophođenje prema ugnjetavanim i minorizovanim ljudima. Svi ljudi i sve ne-ljudske životinje su jedinstvene, ali imaju i sličnosti. Volja za životom, želja za telesnom slobodom, sklonost za druženjem i zaštitom potomstva je ono što nam je zajedničko.

Ideja prava ne-ljudskih životinja je ideja da ne-ljudske životinje imaju pravo na posedovanje vlastitog života i pravo na svoje najosnovnije interese – uključujući i slobodu od patnje – kao i da njihovim interesima treba pružiti isti obzir kao i sličnim interesima ljudskih bića.

Ljudi su stvorili apstraktnu, iracionalnu hijerarhiju u carstvu ne-ljudskih životinja, istu kao i među sobom. Međutim, ne postoji nijedan ispravan razlog za favorizovanje jednog bića ili živućeg tela nad nekim drugim. Sloboda da živimo neopterećeni predrasudama je pravo po rođenju i ovo pravo moramo da zaštitimo za svaku individuu.

Ugnjetavanje je počelo sa pripitomljavanjem životinja pre deset hiljada godina i ono se, kroz emocionalnu desenzitizacuju, proširilo i na ugnjetavanje određenih grupa ljudi. Da bismo promenili trenutno nepravedno društveno stanje, moramo osloboditi sva tela i poštovati njihovo pravo na slobodu.

Skloni aktivizmu ili ne, ljudi nemaju nikakvu potrebu da gaje, porobljavaju, love, zlostavljaju, terorišu i ubijaju ne-ljudske životinje. Naš kolektivni razum je obezbedio sofisticiranije i humanije načine rada, zabave, odevanja i istraživanja, i pokazao da danas ne postoji potreba za konzumacijom mesa ili tečnosti ugnjetavanih i eksploatisanih ne-ljudskih životinja.

Kada svako od nas bude mogao da primenjuje potpuno saosećanje za najranjivije od nas, tako što će ih (njega i nju) držati podalje od sopstvenog tanjira, onda ćemo sa više autentičnosti moći da se zalažemo za društvenu pravdu za sve, a ne samo za ljude ili za neke od njih. Zar svi aktivisti na kraju ne promovišu aboliciju ugnjetavanja u jednom ili drugom obliku? Ne možete se efikasno zalagati protiv ugnjetavanja, a svakodnevno se hraniti ugnjetavanim manjinama.

speciesism

Mislim da će se većina složiti da je svetu trenutno potrebno više saosećanja i manje nasilja. Agresivne, siledžijske i zastrašivalačke prakse u organizacijama koje se zalažu protiv ugnjetavanja i nasilja, koriste ugnjetavanje i nasilje da bi sprovodile svoje planove. Belačka istorijska hijerarhija, zasnovana na muškom principu, bila je sprovođena, učvršćivana i okarakterisna silom, genocidom, ratom, robovlasništvom i pohlepom. Ako hoćemo da promenimo istoriju i sistem, i ako nećemo da se ove taktike primenjuju na nama ili na drugima, moramo prestati da se hranimo silovanim, mučenim, porobljenim i ubijenim ne-ljudskim životinjama. Ako se nadamo i radimo na slobodi za sve, moramo da proširimo našu svest i saosećanje na najmarginalizovanija bića.

Sve dok oni koji od postojećeg sistema najviše dobijaju mogu da vas nateraju da i dalje ugnjetavate druga bića, vi im omogućavate izgovor i dozvoljavate njihovo ugnjetavanje vas samih.

Uloga koju pol igra u interakcijama između zagovornika prava ne-ljudskih životinja, javnosti i kontra pokreta, nije prošla neopaženo. Sociološka istraživanja su pokazala da mnoge kampanje podbacuju delimično zbog polnih stereotipa koji žensko zagovaranje tumače kao preemotivno, iracionalno, tvrdeći da žene ne shvataju “neophodnost” eksploatacije. Kao rezultat svega toga, pokret za prava ne-ljudskih životinja ima tendenciju ka glorifikaciji muških taktika (racionalno ubeđivanje i direktnu akciju) i omalovažavanju ženskih taktika (intersekcionalnost i nenasilje).

Ako su edukacija, podizanje svesti, nenasilan govor i nenasilna akcija deo vaše aktivističke kutije sa alatom za pravedno društvo, onda bi veganstvo trebalo da odlikuje vašu aktivističku kutiju za hranu. Bez nenasilnog načina održavanja sopstvenog postojanja, svoj aktivizam hranite ugnjetavanjem protiv kojeg se zalažete. Jedite mir i zalažite se za mir. Probudite vegana u vama samima. Kutija za hranu svakog aktiviste za društvenu pravdu morala bi da sadrži nenasilje.

Intersekcionalnost poziva veganstvo da zaštiti sva bića, ne-ljude i ljude, i da obezbedi pravdu, slobodu i saosećanje za sve.

“Meditirati za mir u svetu, moliti se za bolji svet i raditi za društvenu pravdu i zaštitu prirode i dalje kupujući meso, mleko i jaja užasno zlostavljanih životinja, razotkriva otuđenje koje je tako fundamentalno da naše napore čini apsurdnim, licemernim i osuđenim na sigurnu propast.” – Dr. Vil Tatl

Carla Golden, What Any Social Justice Activist’s Lunchbox Must Contain

Podeli na:

facebook twitter