CK13 Dvoriste - 1
Glasilo 23. Apr '17.

Tagovi

Ako nešto ne postoji, ti napravi

Ukratko, kada sam kao dvadesetogodišnjak živeo u Novom Sadu godinu dana, bilo mi je sjajno u velikoj meri zahvaljujući postojanju CK13. Možda će ovo iznenaditi neke koji čitaju ovaj tekst zato što sam tad imao dosta zamerki na rad Crne kuće. Dakle, ni konflikti nisu izostali u tom periodu. Ali vratiću se na to kasnije.

Došao sam u avgustu i toplo vreme bilo je izazov za mene, a lepo, zeleno-žuto dvorište i prijatno renovirane prostorije CK13 postale su moj novi dom na godinu dana.

Većinu godine svakodnevno sam bio u Crnoj kući, često od jutra do večeri, a, iskreno, često i tokom noći.

Zašto? Uglavnom zato što sam se bavio takozvanim ”volonterskim radom”, ali najvažniji razlog je bio taj što sam ovde dobio priliku da realizujem mnoge zanimljive ideje i projekte, kao i zato što je u Crnu kuću dolazilo mnogo dragih i zanimljivih ljudi.

Za one koji ne znaju šta je “volonterski rad” ili zašto sam upotrebio reč “takozvani”, pokušaću to da objasnim u tri rečenice pre nego što pređem na glavnu temu, a to je moj doživljaj CK13 i njen značaj za mene. Za Nemce “volonterski rad” najčešće predstavlja: mlade pripadnike, uglavnom bele, srednje klase koji su upravo završili školu i putuju u neku stranu zemlju kako bi pomogli, ili pokušali da pomognu, nekim organizacijama. Obično “volonteri” bolje znaju kako treba rešiti neke probleme, iako su tek završili školu i vrlo slabo (ili nikako ne) poznaju lokalni kontekst.

“Volonterski rad” najčešće je povezan sa (sopstvenim) imidžom velikodušne osobe koja će provesti godinu dana života “pomažući siromašnim ljudima u nerazvijenim zemljama”. Zapravo, volonteri putuju u veoma bezbednim okolnostima koje organizuju nevladine organizacije i državne institucije, zarađuju (da, volonteri su plaćeni) više od lokalnog stanovništva i imaju najviše koristi od vremena provedenog tamo: uče strani jezik, upoznaju potpuno drugačiji životni kontekst i posle godinu dana mogu da se vrate u svoju ” bezbednu i bogatu zemlju”.

Iako je ovo generalizacija, mislim da u većini slučajeva veoma dobro opisuje glavne problematične aspekte “volonterskog rada”. Takav je manje-više bio i moj slučaj. Ovim stičete uvid u ulogu iz  koje sam stekao svoja iskustva u CK13 i iz koje perspektive pišem. Kad sam (još u Nemačkoj) prvi put čuo za CK13, oduševio sam se. Kulturni i omladinski centar oformljen kroz saradnju različitih malih aktivističkih i kulturnih grupa koji promoviše samoorganizovanje, suprotstavlja se diskriminaciji i  različitim vrstama ugnjetavanja sa jasnim antifašističkim polazištem.

Stigao sam i saznao da je lokalna antifašistička grupa napustila organizaciju zbog konflikata, ali sam bio srećan što su radikalne feministkinje iz Novosadske lezbejske organizacije (NLO) veoma aktivne na projektu. Obradovao me je projekat aktivističke kuhinje koji je tek počeo, bila je tu i mala besplatna radnja, grupa za podučavanje Linux-a i mnogo dragih ljudi koji su tu radili i dolazili.

Posle šest nedelja uzbuđenja, postajao sam frustriran. Stvari su bile drugačije nego što sam zamišljao i kako sam navikao, teško sam prihvatao veoma drugačiji kontekst, suočio sam se sa frustracijama nekih bivših članova CK13 i bio sam iznenađen zbog stvari poput “Koka-kole” u ponudi bara (kod mojih nemačkih levičara to je bilo apsolutno zabranjeno). Preko dana je bilo malo programa, a većinu stvari je radila i odluka donosila nekolicina plaćenih “zaposlenih članova”, a ne jaka volonterska zajednica aktivista.

Ali, imao sam sreće i nakon kraće krize dobio sam šansu da unesem novine:

U saradnji sa NLO-om i nekolicinom novostečenih prijatelja ostvario sam svoj san da napravimo Anarhističko-feminističku Infoteku u CK13. Proputovao sam Balkan posećujuci Anarhističke sajmove knjiga, stvarao nove kontakte i nabavio mnogo knjiga za našu Infoteku. Bio sam veoma srećan :)

Zajedno sa malom grupom dragih ljudi organizovali smo projekcije filmova o Španskoj revoluciji, kao i diskusije i radionice promovisanja slobodnog i jednakog društva koje se suprotstavlja ugnjetavanju, izrabljivanju i lažima. Mesto u centru grada s velikom prostorijom za organizovanje događaja, lepo dvorište, tehniča oprema i ljudi koji su znali kako da je koriste i koji su iskusni u javnim promocijama bili su korisni i ključni faktori uspeha ovih aktivnosti. Uprkos kritikama, jedno takvo mesto neophodno je svakom gradu. Ali, trebalo bi da ih bude više različito orgnizovanih u isto vreme , kako bi ljudi mogli da se razdvoje pre nego što konflikti eskaliraju i da se udružuju u slučaju fašističkih i drugih napada.

Jednom nedeljno, nekada i češće za potrebe seminara ili nekih drugih događaja, sa grupom dragih ljudi koji su se menjali, kuvali smo sjajna veganska jela u okviru projekta “Otvorena kuhinja”. Hmmm, uvek ukusna hrana :) I divni ljudi.

U kasno proleće probali smo nove, drugačije aktivnosti poput čitalačkog kluba, komunikacijske gerile i pripremu većeg letnjeg događaja koji mi je bio posebno važan.

Planirali smo da organizujemo dvonedeljni Festival samoorganizovanja tokom leta i uspeli u tome.

Jakob-txt

Prvih dana smo organizovali razne “Uradi sam” radionice tokom dana (slikanje na svili, pravljenje mustri, fanzina i slično), a tokom večeri puštali filmove (o Emi Goldman, slobodnim školama). Mnogo manje uspešan bio je Međunarodni sajam knjiga tokom vikenda, ali održale su se neke lepe diskusije.

Za mene je najinspirativniji bio treći deo festivala, kada je nekoliko trenera iz različitih evropskih zemalja organizovalo radionice o praktičnim grupnim veštinama za organizovanje društvenih pokreta, facilitaciji sastanaka, koncezusnom donošenju odluka, rešavanju konflikata, strategijama, kampanjama i mnogim drugim. Napokon neke veoma praktične veštine potrebne za rešavanje problematične grupne dinamike s kojom sam se često susretao u mnogim drugim grupama i kontekstima. Četvrti, poslednji deo festivala su organizovale druge grupe i sastojao se od višednevnih radionica slikanja na svili  kao i aktivističkih filmova pod naslovom “Signali otpora”.

Bio sam umoran i srećan što je za mene poslednji veliki projekat u CK13 završen, i zadivljen svim tim ljudima koji su i danas nastavili da održavaju ovo mesto i da mnogima obezbeđuju prostor za realizaciju ideja. Ja sam nastavio svoj projekat na drugim mestima, ali inspirisan mnogim lekcijama naučenim tokom godine provedene u CK13.

 

Jakobare

 

Podeli na:

facebook twitter