Art bioskop 25. Feb '15.

Tagovi

Ciklus filmova “Četiri ruže za 8. mart”

Art bioskop CK13 vas poziva na ciklus filmova pod nazivom “Četiri ruže za 8. mart” posvećen obeležavanju Međunarodnog dana žena.
U okviru ciklusa biće prikazano četiri filma u čijem su stvaranju važnu ulogu odigrale žene, kao rediteljke ili kao glavne protagonistkinje, hrabre i buntovne junakinje koje progovaraju o važnim temama i podstiču postavljanje važnih pitanja vezanih za položaj žene u patrijahalnom društvu.
Filmovi će se prikazivti u terminima od 19h i od 21h, a ulazak na sve projekcije je besplatan.

Utorak, 3. mart

19h Imitacija života (Imitation of Life), 1959, 124′

imitacija životaRežija: Douglas Sirk
Uloge: Lana Turner, John Gavin, Juanita Moore
„Želele smo da obe nosimo pantalone u filmu, da ne bude odnos belkinje i sobarice, već prijateljski, gde obe nosimo pantalone i podižemo porodicu“ objašnjava nam motivaciju glavnih karaktera Huanita Mur mnogo godina kasnije. Vreme je preluterovske Amerike, Holivud je u punom sjaju, konzervativan i u paranoji od komunista, ali i obogaćen evropskim umetnicima izbeglim od horora Evrope tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Snima se film sa Lanom Tarner i Huanitom Mur u glavnim ulogama, ulogama koje liče na njihove živote. Ambicioznu glumicu iz provincije i jednostavnu ženu sa juga, spaja ista muka, obe su samohrane majke u klaonci velegrada zvanog Big Apple. Obe imaju kćerke koje odrastanjem unose u film dinamiku magičnog kvadrata sudbina u kružnici vremena. Dobre namere, društvene ambicije i želje se sapliću o društvene okvire, očekivanja i otpore bližnjih, imitacija života lomi se o složenost pravog života. Imitacijom Holivuda nastaje jedan od kultnih holivudskih filmova. Melodrama je prvo zaradila novac, a potom i poštovanje kritike i etablirala se kao umetnički žanr. Glavni krivac u holivudskoj zaveri zvanoj „Imitacija života“, reditelj Daglas Sirk snimao je isključivo melodrame uveren da je njime moguće ispričati svu kompleksnost ljudskog bića i društva. Ironijskom distancom baroknog filmskog jezika koji puni sale bioskopa uspeva da osvetli skromnu zapitanost čoveka nad smislom života, hapi end i tragedija su samo dva lica jednog novčića. Njegovi filmovi su inspirisali mnoge reditelje (Fasbindera, Godara, Almodovara, Kar-vaja, Votersa) i imaju vatrene ljubitelje svih generacija, rasa, roda i socijalnog statusa.

Sreda, 4. mart

21h Jedna peva, druga ne (L’une chante, l’autre pas), 1977, 120′

jedna peva, druga neRežija: Agnès Varda
Uloge: Thérèse Liotard i Valérie Mairesse
Najeksplicitniji feministički film Agnès Varde, prikazuje prijateljstvo između dve različite žene. Pomme, srednjoškolska buntovnica, sprijateljuje se sa Suzannom, mladom suprugom i majkom iz radničke klase koju je samoubistvo supruga ostavilo osiromašenom i bez nade. Kroz njihova različita putovanja, Pomminim boemskim životom putujuće pevačice i Suzanninim razdobljem siromaštva, Varda oslikava utopijski optimizam i energiju feminističkog pokreta 70-ih godina XX veka u Francuskoj. Aktivistkinje drugog vala feminizma verovale su da se žene kroz zajedničku organizovanu borbu i solidarnost („snaga sestrinstva“) mogu osnažiti i suprotstaviti opresiji u patrijarhalnom društvu.

Četvrtak, 5. mart

19h Njih dve (Ök ketten), 1977, 92′

njih dve_fotkaRežija: Márta Mészáros
Uloge: Marina Vlady i Lili Monori
U fokusu filma je odnos između dve žene, praćen tihom analizom društvenih uslova opšte situacije žena u mađarskom društvu krajem 70-ih godina XX veka. Mária (Marina Vlady), sredovečna upravnica prihvatilištva za žene, omogućava mladoj radnici Juli (Lili Monori) koja se nalazi u životnoj krizi, da ostane na ovom mestu, iako je to u suprotnosti s pravilima. Od tog dana, ove žene, različitog društvenog i porodičnog statusa, različite dobi i osobnosti, razvijaju snažan i značajan odnos. Ovaj prijateljski odnos ide i dublje, pa tako svaka od njih dve kroz borbu one druge otkriva nešto i o samoj sebi. Ovo otkriće otvoriće novu dimenziju u liberalizovanom životu obe žene.

21h Limunovo drvo (Etz Limon), 2008, 106′

limunovo drvoRežija: Eran Riklis
Uloge: Hiam Abbass, Ali Suliman
Eran Riklis u svom filmu „Limunovo drvo“ tretira temu izraelsko-palestinskog sukoba i njegovih propratnih efekata koji se, poput zakasnele refleksije konkavnog ogledala, odbijaju o sudbine malih, nevažnih ljudi i ličnih tragedija, a u pozadinskoj dinamici sveopšteg tragizma zaraćene zone. U centru priče je usamljena žena koja svoje porodično polje limuna pokušava da odbrani od moćne vojno-korporacijske invazije Izraelske vojske. I baš kao što ta odbrana čuva čast i ljubav višedecenijske tradicije predstavljajući receptivni elemenat simboličkog Riklisovog jezika, tako i invazija koja ograničava predstavlja nasrtljivu silu. Ipak, sve se anulira kada dve žene, obe s različite strane zida, bez reči i puno oklevanja postaju dve stranice istog novčića bačenog na ivici podeljenosti i tragedije. Od tog trenutka granica, više nego ikad, predstavlja tek zarez na mapi načinjen vrhom prsta, a pravila superiornosti se menjaju u korist prepoznavanja i povezivanja, radije nego podele i odvajanja. Ovo je istinsko „žensko pismo“ na filmu, ispričano istančanim i na diverzitet veoma senzibilisanim filmskim izrazom jednog od najvećih reditelja novog izraelskog filma.

 

Podeli na:

facebook twitter