Tri boje
Art bioskop 04. Feb 19. 20:00

Tagovi

Ciklus filmova Kšištofa Kješlovskog – Tri boje

Art bioskop CK13 vas poziva na ciklus filmova posvećen jednom od najuticajnijih savremenih poljskih režisera i scenarista – Kšištofu Kješlovskom i njegovom poslednjem i najpoznatijem delu – trilogiji „Tri boje: Plavo, Belo, Crveno“. Filmovi su nazvani po bojama francuske zastave, a sama trilogija se bavi temama slobode, jednakosti i bratstva (fr. liberté, egalité, fraternité) kao i pitanjima o egzistenciji pojedinca. Ova remek-dela Kješlovskog će biti upamćena po sjajnoj muzici, uverljivoj glumi, briljantnoj kameri, složenom scenariju, ali i po dubokim emocijama, mračnom humoru, simbolici i neopisivoj povezanosti.

Urednica ovog filmskog ciklusa je Erna Paljevac. Ulaz na sve projekcije je besplatan.

Program:

Ponedeljak, 4. februar

20.00 Tri boje: Plavo (1993) – 1h 38min

Prvi deo trilogije koji govori o francuskom nacionalnom sloganu: sloboda, jednakost, bratstvo. Priča o slobodi proizlazi iz čvrsto etički utemeljenog autorovog pogleda na svet. „Plavo“ je priča o Žili koja gubi svog muža, velikog kompozitora Patrisa, i ćerkicu Anu u saobraćajnoj nesreći. Tema slobode se manifestuje kroz to što Žili pokušava da ponovo započne svoj život bez svega onoga što joj je obeležilo dotadašnje postojanje. Ona namerava da izvrši duhovni suicid anonimnim životom u Parizu, daleko od ličnih obaveza, ljubavi i žalosti. Međutim, ljudi iz njenog prethodnog života su i dalje tu, među kojima i Olivije, Patrisov pomoćnik i prijatelj, koji je već dugo zaljubljen u Žili. Stvarnost koju čine ljudi kojima je stalo do nje i jedno iznenadno otkriće, kao i muzika oko koje se priča okreće, delovaće isceljujuće na Žili i neodoljivo je povući natrag u svet živih. Plava boja je uobičajen simbol žalosti i ilustruje temu emocionalnog oslobođenja potvrđujući strukturnu preokupaciju filma – tematizaciju procesa emocionalnog ozdravljenja i katarze.

Utorak, 5. februar

20.00 Tri bolje: Belo (1994) – 1h 32min

Nakon što je u filmu „Plavo“, prvom delu svoje trilogije posvećene idealima francuske revolucije, iskoristio motiv tragedije kako bi istraživao koncept slobode u savremenom svetu, Kješlovski se u filmu “Belo“, dotakao motiva jednakosti. Ovaj je film, za razliku od preostala dva, nešto zabavniji: naime, radi se o filmu koji uz elemente crne komedije priča nesrećnu priču o propalom braku Poljaka Karola i Francuskinje Dominik. „Belo“ se bavi destruktivnom dinamikom odnosa baziranog na velikoj neravnopravnosti. Da bi se razvela od Karola, Dominik ga optužuje za požar u svom frizerskom salonu pa njemu preostaje jedino beg u domovinu u koju ulazi tako što se skriva u jednom koferu. Karol se počinje baviti raznim, uglavnom nelegalnim poslovima, kako bi se na brzinu obogatio i tako dokazao svojoj bivšoj ženi, koju još voli, da ju je dostojan. U želji da sačuva bogatstvo i vidi da li ga Dominik stvarno voli, Karol odlučuje da inscenira sopstvenu smrt. Kao i u „Plavom“, ljubav na kraju nadvladava mržnju i nerazumevanje, a likovi dobijaju priliku da započnu nov život. Ironija se ogleda u činjenici da bi tema filma trebalo biti jednakost, a zapravo je ceo film detaljan prikaz nejednakosti u savremenom društvu – nejednakosti između polova, nejednakosti između različitih nacija i, konačno, nejednakosti između različitih slojeva jednog te istog društva.

Sreda, 6. februar

20.00 Tri boje: Crveno (1994) – 1h 39min

Valentina, studentkinja i manekenka, igrom slučaja upoznaje čoveka koga zovu jednostavno – Sudija. On je penzioner, zatvoren, pomalo cinik. Prisluškuje telefone svojih komšija, prodavaca, čak i meteorološku službu. Drži se po strani od života drugih ljudi sve dok ga seksualno zlostavljanje 12-godišnje devojčice ne dovede u moralnu dilemu. Iskupljenje stiže kao ispovest, ali ne svešteniku, nego policiji. S vremenom postaje sposoban da spase nevine, pošto upozna Valentinu. Zahvaljujući susretu sa Sudijom, Valentina upoznaje Ogista i zaljubljuje se u njega. I ljubav je jedan od vidova izbavljenja, kako za Valentinu i Ogista tako i za Sudiju, koji, mada je razočaran u ljubav, ponovo počinje da kontaktira s ljudima. Motiv bratstva za Kješlovskog je tek podstrek za razmatranje stalnih, kompleksnih etičkih i moralnih preokupacija i čovekove sudbine u savremenom svetu. U ovom filmu to je isprepletanje sudbina pojedinaca koji su se u jednom trenutku zatekli na istom mestu, ali ih tek slučajnost može dovesti u vezu i interakciju koja će bitno promeniti njihov život. Kješlovski, međutim, manje pažnje posvećuje razvitku fabule, usredsređujući se na odnos između slučajnosti i sudbine, samoće i komunikacije, sumnje i vere, izbegavajući racionalna objašnjenja u korist dubokih introspekcija pojedinih likova, ostvarujući tako izvanredno delo slojevito značenjskim nivoima, vizuelno bogato visoko estetskom fotografijom (uz prisutnost crvene boje u svakom kadru, simbola ljubavi i krvi) i sugestivne atmosfere, kojoj naročito pripomaže muzika.

Očekujemo vas,
Art bioskop CK13

Podeli na:

facebook twitter