Art bioskop 09. Nov 14. 19:00

Tagovi

U OGLEDALU – Ciklus filmova Andreja Tarkovskog po izboru Isidore Sekulić

Art bioskop CK13 vas poziva na ciklus filmova Andreja Tarkovskog (Andrei Tarkovsky) – “U ogledalu”. U okviru ciklusa koji traje od 9. do 11. novembra prikazaće se četiri filma ovog čuvenog ruskog reditelja i scenariste, a po izboru Isidore Sekulić: Ogledalo (Zerkalo, 1975), Nostalghia (1983), Stalker (1979) i Andrej Rubljov (Andrei Rublev, 1966).

Filmovi će se prikazivati u terminu od 19č i od 21č. U okviru projekcija predviđena je i petnaestominutna pauza. Ulaz je besplatan.

tarkovski2 (1)

,,Kada film nije dokument, onda je san. Zato je Tarkovski veći od svih. Celog svog života lupao sam na vrata prostora u kojima se on osećao kao kod kuće!” – Ingmar Bergman o Andreju Tarkovskom

„Kad god umetnik na neki način rastopi sebe u umetničkom delu i kad nakon toga on sam nestaje bez traga, tada je to neverovatna poezija.” – Andrej Tarkovski

tarkovski1 (1)

Ruski reditelj i scenarista rođen je 4. aprila 1932. godine, u Zavrožju, a preminuo je 28. decembra 1986. godine u Parizu. Andrej je sin pesnika Arsenija Tarkovskog. Kao dečak, zanimao se prvo za muziku, a potom za slikarstvo. Tokom celog detinjstva bio je okružen delima klasične umetnosti, a kao tinejdžer je mnogo vremena provodio sa ocem, slušajući Baha i proučavajući knjige o ruskoj religioznoj umetnosti. Ljubav prema umetnosti nasledio je i od majke – Marije Ivanovne, koja se bavila glumom. Ti klasični uticaji, kao i ljubav prema ruskom selu gde mu je živela baka, postaće temelji svih njegovih budućih dela.

„Razvoj današnjeg sveta odvija se na čisto materijalnom planu. Savremeno društvo kreće se u empirizmu i bez ikakve duhovnosti. Ako posmatramo stvarnost kao vidljivi i materijalni poredak stvari, onda od njega ne možemo očekivati drugo nego obične stvari koje možemo dohvatiti rukom. Ako čovek prihvata isključivo empirijske činjenice, bilo na društvenom planu, političkom, tehničkom ili planu življenja, rezultati mogu biti samo užasni i život postaje nemoguć. Jer nemoguće je živeti bez razvoja duhovnosti. Čovek gubi razloge za život, jer se njegov univerzum smanjuje i jer nestaje njegova usklađenost. Verujem da se čovek nalazi u ćorsokaku, jer je rešenje svojih problema tražio u spoljašnjim, materijalnim, tehnološkim aspektima života. Tamo ne postoje rešenja. Dokle god čovek i društvo ne mogu da ostvare harmoničan razvitak i dok se ne razvijaju duhovno, neće moći da nađu spokoj. Rešenje počiva u uravnoteženju tih dveju linija razvitka.”

Andrej Tarkovski

Nedelja, 9. novembar

19č OGLEDALO (Zerkalo, 1975)

zerkalo
Scenario: Aleksandr Misharin i Andrei Tarkovsky
Uloge: Margarita Terekhova, Ignat Daniltsev
Trajanje: 108 min.

Smrtno bolestan, nevidljivi narator, četrdesetogodišnji filmski reditelj, priseća se majke, a uz ta sećanja vizualiziraju se i događaji koje je čuo, zamišljao ili sanjao, a koji su supostavljeni okviru datom u obliku dokumentarnih snimaka. Film uzima za središnji interes pokušaj protagoniste da iz neodređenog sadašnjeg razdoblja uspostavi dijalog s vlastitom prošlošću, odnosno, povratnu spregu zbilje i snova, narativne fikcije i poverljivih dokumenata. Dvestotinjak pretežno dugih, razrađeno komponovanih kadrova presudno je određeno usmerenošću na »učinak izmicanja«, pokušaj da se »zadrži istina nekog prolaska, prolaženja, da se nešto izrazi beleženjem (snimanjem) vremena« (M. Chion).


21č NOSTALGIJA (Nostalghia, 1983)

nostalghia
Scenario: Andrei Tarkovsky i Tonino Guerra
Uloge: Oleg Yankovskiy, Erland Josephson, Domiziana Giordano
Trajanje: 125 min

Formalna tema filma jesu lutanja i maštarije jednog Rusa (Rusa – uopšte), za koga nostalgija predstavlja doslovno bolest, nešto što ti oduzima svaki životni san, svako uživanje u životu. Rus u Italiji traga za jednim svojim zemljakom, za kompozitorom iz XVIII veka, Zasnovskim. Junak filma, Gorčakov, prepun je oduševljenja za lepotu italijanskog kulturnog predanja i za lepotu pejzaža, ali sve to naposletku negira.

„Ja sam u Nostalgiji želeo da nastavim svoju temu o slabom čoveku kojeg vidim kao pobednika u životu. Čovek me interesuje po svojoj sposobnosti da služi nečem višem, po svom otporu, ili svojoj nesposobnosti da se povinuje običnom moralu, uskom i bednom. Privlači me čovek koji shvata da se smisao života prvenstveno sastoji u borbi protiv zla koje on sam u sebi nosi, borbi koja će mu omogućiti da se tokom života popne sa nekoliko stepenica prema savršenoj duhovnosti. Nažalost, postoji samo jedna alternativa na tom putu, a to je duhovna degradacija na koju nas predodređuje egistencija i svakodnevni pritisci…” (Andrej Tarkovski)

Ponedeljak, 10. novembar

19č STALKER (Stalker, 1979)

Scenario: Andrei Tarkovsky, Arkadiy Strugatskiy i Boris Strugatskiy prema noveli “Piknik na obochine”
Uloge: Alisa Freyndlikh, Aleksandr Kaydanovskiy, Anatoliy Solonitsyn
Trajanje: 163 min.
Pauza: 15 min.

4.2.3

Stalker je metaforična priča o putovanju trojice ljudi u neizvesnost “tajanstvene zone” u kojoj je pojam sreće nešto sto je nadohvat ruke, poput izazova, dakle neka vrsta zapisa o putovanju i njegovim posledicama. Ali samim tim što je u film uveo dve reprezentativne ličnosti naše civilizacije, naučnika i umetnika, koji zajedno sa Stalkerom zalaze u nepregledne prostore sveta za koji nisu ni znali da postoji, Tarkovski priči dodaje dimenziju traktata, kako o odnosu umetnika i sveta u kojem živi, tako i o odnosu pojedinaca, oblikujući na taj način žestoku nedoumicu koja bi trebalo da ozakoni ili relativizira proboj u “tajanstvenu zonu”, proboj s onu stranu datog i postojećeg, tamo gde je sve, verovatno, na dohvat ruke i izvesno. U poslednjoj instanci stvari se opet izvrću na glavu, jer Tarkovskog gotova rešenja malo ili gotovo nimalo ne interesuju ili ga interesuju tek kao nešto što je motivacijski uključeno u tokove filma kao moguće celine.


Utorak, 11. novembar

19č ANDREJ RUBLJOV (Andrei Rublev, 1966)

rublev

Scenario: Andrey Konchalovskiy i Andrei Tarkovsky
Uloge: Anatoliy Solonitsyn, Ivan Lapikov, Nikolay Grinko
Trajanje: 205 min.
Pauza: 15 min.
Tarkovski prikazuje sliku srednjovekovne Rusije, nadiranje otelotvorenog zla u obliku Tatara – bezbožnika, osvajača i napaćeni, verom oplemenjeni ruski narod, te velmože – nevernike i izdajnike, bratoubice koji zbog vlasti i novca uništavaju sve pred sobom. Priča se formira i oblikuje biografiju ikonopisca Andreja Rubljova koji – u nemogućnosti da se odupre zlu i najezdi nevernika – daje zavet ćutanja. Film je veoma složene strukture, prepun simbolike, pravoslavne mistike, poetičnih i naturalističkih prizora, freska jednog burnog i mračnog vremena. Tek u završnim scenama, iz crno-bele tehnike prelazi u kolor-tehniku, scenama koje prate katarzični prikaz ikona Andreja Rubljova, uz zvuke teško izlivenog crkvenog zvona, kao poslednje nade u spas napaćenih ljudskih duša i u konačnu pobedu nad zlom.

Podeli na:

facebook twitter