Beskućništvo se može dogoditi svakom

Omladinski centar CK13 pokrenuo je kampanju pod nazivom “Beskućništvo se može dogoditi svakom” sa ciljem podizanja svesti o problemima ljudi koji žive bez krova nad glavom ili u neadekvatnom smeštaju. Kampanja je praćena vizuelnom intervencijom “Ovde živim” mlade umetnice Marije Mitić.

Evidentne su posledice dugogodišnjeg tranzicionog perioda u kome se kao društvo nalazimo, a koje karakterišu socijalna nejednakost, konstantna ekonomska kriza, nesigurnost radnih mesta i gotovo nepostojeća briga o pojedincu, što sve u krajnjim slučajevima dovodi do toga da ljudi završavaju na ulici i bivaju faktički isključeni iz zajednice. Zato ovom kampanjom želimo da doprinesemo boljem razumevanju društvenog problema beskućništva i da razbijemo duboko ukorenjene kolektivne predrasude o beskućništvu. Smatramo da su pravo na dom, hranu i rad temeljna ljudska prava koja pripadaju svakom čoveku samim njegovim rođenjem.

Porukom “Beskućništvo se može dogoditi svakom” i jezikom umetničke intervencije u radu Marije Mitić “Ovde živim”, želimo pokrenuti svest i osećajnost javnosti u odnosu na nevidljivost problema, ali i podstaknuti na odgovornost svih nas. 

Od beskućništva nas deli svega par koraka, u bukvalnom i prenesom značenju. Osobe unesrećene i obespravljene situacijom beskućništva žive u ulici u kojoj i mi živimo. Istovremeno, svi živimo u društvu sistemske obespravljenosti, gde se nesreća strukturno proizvodi i svakodnevno reprodukuje i gde je zbog toga rizik od beskućništva realan i svi ga delimo. Uzroci beskućništva su brojni i razni, ali nikako daleki od našeg iskustva: siromaštvo, gubitak posla i dugotrajna nezaposlenost ili nezapošljivost, dužničko ropstvo i gubitak krova nad glavom, bolest i narušeno mentalno i telesno zdravlje, zanemarivanje i nasilje u porodici, život u disfunkcionalnim porodicama ili u institucijama, prisilno izgnanstvo (uključujući i progonstva zbog rata), raspad porodica nakon razvoda ili smrt životnog partnera.

Blizina navedenih faktora nam govori da se beskućništvo može dogoditi svakome od nas – svakome ko trenutno ima mesto koje naziva domom i ko možda ne može da zamisli da bi život mogao da se toliko preokrene, dok mnogi od nas, i ljudi koje poznajemo, žive u situaciji koja se, pored najekstremnijeg oblika beskućništva (život na ulici), analitički kategoriše kao određeni tip beskućništva, bilo da smo u situaciji permanentne neizvesnosti u svojstvu podstanara, ili u neuslovnom ili privremenom, nesigurnom smeštaju/stanovanju.

Status beskućnika u našem društvu je marginalan. Lišeni društvene i političke moći, beskućnici bivaju stigmatizovani, tako postajući još ranjiviji za dalju diskriminaciju i marginalizaciju. Ali politički okvir delovanja za oslobođenje od beskućništva postoji – to je okvir ljudskih i građanskih prava. Pravo na dom, hranu i dostojanstven rad su temeljna ljudska prava koja pripadaju svakom čoveku – na temelju činjenice da postoji, samim rođenjem u ljudskoj zajednici. I politički duh delovanja protiv beskućništva i siromaštva ima svoje ime, a ono glasi solidarnost.

Već je ustaljena praksa u Novom Sadu, koja je karakteristična za sve gradove zahvaćene džentrifikacijom, da se zbog izgradnje komercijalnih i stambenih objekata ruše lokacije na kojima su boravili beskućnici, bez nuđenja adekvatne alternative. 

Rad umetnice Marije Mitić “Ovde živim” nam se obraća pitanjem ‘da li ih vidite?’, odnosno pozivom da progledamo tako što bismo promenili svoju perspektivu i pristup – način na koji gledamo na ljude u situaciji beskućništva. “Ovde živim” podrazumeva seriju fotografija koje dokumentuju lokacije i uslove života u beskućništvu, i koje “neprimetnom” intervencijom ukazuju na nevidljivost unesrećenih ljudi koji u tim uslovima žive. “Ovde živim” susreće ljude u nevolji i ljude koji žele videti, i poziva da zajedno stvaramo nove perspektive u kojima ima puno više dostojanstva, solidarnosti i prava za sve.

Pozivamo sve naše sugrađane da iza beskućnika uvek prvo vidimo čoveka u nevolji, čoveka kome je potrebno pomoći. Koliko god je teško biti svedok patnje drugih, ovom kampanjom želimo da vas ohrabrimo na empatiju. Samo zamislite kako je to kada nemate dom i podršku, kako je to biti gladan ili bolestan, smrzavati se, dok pored vas prolaze stotine ljudi svakog dana, pretvarajući se da ne postojite.

Svako od nas odlučuje o tome kako će i kome pomoći.

“U pitanju je par koraka. Beskućništvo nam je bliže nego što izgleda. I beskućnici su nam bliži nego što verujemo. Koliko nam realnost nečije ekstremne društvene patnje postane bliska, makar na taj način da je za početak samo vidimo i da joj svedočimo, toliko i zajedničku borbu protiv nje možemo učiniti realnijom.” – iz teksta “Nevidljiva strana ulice”.

__________________________

Preporučeni linkovi:

Svakodnevno je političko: O beskućništvu – razgovor sa Gezom Vereckei

Svakodnevno je političko: Kuhinja solidarnosti NS – Protiv stigmatizacije siromaštva

Združena akcija krov nad glavom

Pokret za stambenu jednakost

*Kampanja se realizuje u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija