Blogs

EPISKOPE, STARA BAKO
(šta pevaju studenti bogoslovije o svojim nastavnicima)

Episkope, stara bako,
Tebi stvarno nije lako,
Na ljudskom sudu tražit' pravdu,
Umesto razapeti tu bandu!

Episkope, stara bako,
Pratiš pravce savremene,
To ne može danas svako,
Sudski gonit' nekrštene!

Episkope, stara bako,
Na sve strane ateisti,
Al' ne varaju narod lako,
Ni svi Srbi nisu isti!

Oda voljenom Führeru
– Predlog za novu himnu Srbije –

Plave oči,
Plava kosa,
Jako mali, plavi kurac,
U mojoj se glavi plavi,
Ja sam majko Arijevac!

Srbenda sam,
Tim se dičim,
To ne može biti svak!
Na Adolfa malko ličim,
Adolfov sam dobar đak!

Na Gebelsa neodoljiv,
Na Geringa vitak stas,
Pa Srbija mora znati,
U meni je srpstvu spas!

Na Himlera duhovit sam

Somborske smo lole, majko
(narodna fašistička pesma)

U tem Somboru,
Svega ima,
To istina,
I bojkot nad šiptarima,
U tem Somboru...

Somborske smo lole, majko,
To sad cure vole jako,
Koja voli, ta ne pita
Jel mi dragi antisemita
U tem Somboru...

Somborske smo lole, mati,
I nećemo nikad stati,
Bojkot ćemo izgurati
I Šipce rasturati,
Ko ne shvati sam od sebe,

Po ko zna koji put somborski su muževi iskazali svoju neviđenu hrabrost! Po sopstvenoj inicijativi, kao i uvek do sada u istoriji, taj hrabri soj severozapadne Bačke, vrli pučani grada gde i žene piju vina, ti odvažni predvodnici srpstva, još jednom su smelo potvrdili svoju poslovičnu avangardnost!

Osvanuo je i taj dan, prijatan dan okupan suncem. Stotine hiljada ljudi u ovom novom maršu na Rim kretalo se ka Beogradu. Divno je bilo danas biti Srbin, obući omiljenu crnu uniformu, nakriviti šajkaču ili šlem, uglačati kukasti krst na reveru, razbiti izlog mrskog pekara Albanca, mahati zastavom, pišati pokraj skupštine, kričati o srcu, bubrezima, slezini.

Od rođenja je prošlo 110 godina, od smrti tačno pola veka. Pitanje je da li ga se iko uopšte seća.

Wilhelm Reich.

- Pokušaj socijalističkog menadžmenta -

Upravljanje ljudskim resursima u samoupravnom sistemu u prvi mah izgleda kao contradictio in adjecto – naime, u samoupravnim zajednicama naprosto ne može egzistirati nešto poput upravljanja ljudskim resursima, budući da isti pojam ukazuje na postojanje »onog drugog«, nečega ili nekoga koji stoji izvan/iznad subjekata u samoupravnom sistemu, koji izmiče njihovoj kontroli i na taj način se nalazi izvan sistema samog, čime se opet redefiniše suština sistema, pa o samoupravljanju tada i ne može biti govora. Međutim, samoupravni sistem podrazumeva u prvom redu dobru i temeljnu organizaciju i koordinaciju radnih aktivnosti, u čemu upravo »ljudski resursi« predstavljaju ključni problem. Utoliko se zapravo može govoriti o samoupravljanju ljudskim resursima.

Prostori autonomnog delovanja, deregulacije i kritike

Moć promene
U dokumentarnom filmu “Korporacija”, bivši direktor The Royal Dutch Shell, Sir Mark Mudi-Stjuart (Moody-Stuart), opisuje svoj bliski susret sa malom grupom aktivista koji su postavili baner sa natpisom “Ubica” na krov njegove porodične kuće negde u Holandiji, zahtevajući da kompanija preuzme veću odgovornost za zaštitu životne sredine tokom svog poslovanja.

Berlin je oduvek bio nekako poseban, cudan grad ni nalik na ostali deo Nemacke gde vas je strah da sednete na zemlju da je ne isprljate, a ljudi se ponasaju kao hebeni roboti koji rade, putuju, jedu, ali ne pricaju medjusobno.

Onaj koji se danas (ovaj esej napisan je 1934. godine za ilegalno antifašističko rasturanje) želi boriti protiv laži i neznanja i koji želi pisati istinu treba da savlada najmanje pet teškoća.