ŽIVOT JE LEP
- kompleksni dramski komad -
SCENA PRVA
Mesto radnje:
Ulica neimenovanog grada, koji je predstavljao kulturni, ekonomski i politički centar Srbalja u crno-žutoj monarhiji. Ulaz u zgradu poreske uprave.
Vreme: umereno oblačno, 14:40
Ispred ulaza u ovu grandioznu instituciju stoji zbunjeni gospodin X, propali nezaposleni prosvetni radnik. Ne zna zapravo ni zašto je došao. Ali zna da je morao doći i da to nešto zbog čega je došao mora obaviti danas ili sutra, jebiga, dead-line. Zvali su ga. Pozvalo ga, takoreći. A kada te pozovu – a na svakog jednog dana dođe red – onda se moraš odazvati.
Ulazi neodlučno. Upućuje se prema portirnici da zatraži informaciju o tome šta da radi.
Gospodin X: (zbunjeno) Dobar dan. Ovaj... dobio sam poziv u vezi... pa sam došao...
Security: (strogo) Šta vam treba?
Gospodin X: (jednako neodlučno) Pa...treba mi šalter 159 i...
Security: To vam je ona tamo prostorija (pokazuje rukom)
Gospodin X: Hvala
Ulazi u šalter salu. To je raj za činovnike. Blizu 200 šaltera za sve moguće poslove. To je taj centar koji pokreće naše društvo, mozak države, koji nas goni u srećnu budućnost. Gospodin X opaža barem 180 odlučnih činovnika koji se kreću svim pravcima. Prividno sve izgleda haotično, ali ispod tog provizornog haosa nalazi se poredak kojim upravlja nekakav zli mastermind. Neke stvari sada su postale mnogo jasnije...
Pokušava da sazna gde je šalter koji traži. Začudo, uspeva u toj nameri vrlo brzo. Dolazi do šaltera, staje u red koji se relativno brzo pomera. Još je jedna osoba ispred njega.
Muškarac srednjih godina: Evo, imam izvod iz matične knjige rođenih, i za sebe i za ženu, izvod iz državljanstva, izvod iz knjige venčanih, uverenje iz sup-a, rešenje iz suda, uverenje iz katastra, osiguranje, račun u banci, obračun pdv-a, fotografiju deteta sa 3, 6 i 9 meseci, evo fotokopije lične karte, uverenje o nekažnjavanju za genocid i... To je sve.
Šalterska radnica: (poslovnim glasom) Dobro... A gde vam je rešenje o kupovini?
Muškarac srednjih godina: Ah, da, evo ga! Još nešto?
Šalterska radnica: Jel imate PPZ obrazac, ŠV formular i obrazac broj 13?
Muškarac srednjih godina: Evo ih.
Šalterska radnica: (nepoverljivo) Hmmm... Dobro, javićemo vam ako treba još nešto. (posmatra dokumente i dalje nepoverljivo) Dobro. (monotonim glasom) Sledeći!
Gospodin X: Treba da se javim ovde i da podnesem...
Šalterska radnica: (upitno unoseći se u lice) A šta je u pitanju?
Gospodin X: (zbunjeno) Pa ovo... oko ovoga...
Šalterska radnica: (profesionalno) Jel imate PPPZ-3 obrazac?
Gospodin X: (totalno zbunjeno) Ovaj...ne... A gde to mogu...
Šalterska radnica: (automatski) Imate ga u knjižari kod Sinagoge
Gospodin X: (pomalo tromo) Recite mi samo do kada radite?
Šalterska radnica: Do 15 časova. Imate još sat vremena (nazire se zlobni osmeh)
SCENA DRUGA
Mesto radnje: knjižara kod Sinagoge.
Gospodin X se nalazi u potrazi za misterioznim formularom PPPZ-3 i kreće se trčećim korakom, ne bi li stigao da sve uradi do 15 časova. Ulazi u knjižaru. Za pultom opaža lice mlade i lepe radnice. To je jedna od onih koje na pamet znaju sve formulare koje imaju, kakve sve obrasce prodaju, ali kada ih se pita za knjigu »istoriografija pod nadzorom« zbunjeno zure u prazno. Istorirorgrafika pod zazorom? Ne znam, mislim da nemamo. Knjiga se nalazi na trećoj polici, vidim je odavde i bez naočara. Pitanje je šta raditi u ovakvoj situaciji, zahvaliti se, okrenuti i pobeći glavom bez obzira, ili joj reći eno je tamo i tako je postideti? Definitivno sam uradio ovo drugo...
Gospodin X: (uljudno) Dobar dan. Imate li formular PPPZ-3?
Mlada&lepuškasta: (ravnodušno) Ne.
Gospodin X: (šokiran) Ne!? A... a kada ćete dobijati?
Mlada&lepuškasta: (mehanički) Sledeće nedelje
Gospodin X: (očajnički) Hitno mi treba. Ima li negde drugde da se uzme?
Mlada&lepuškasta: (mehanički uslužno) Imate u fotokopirnici na kraju Zmaj-Jovine, adresa je Zmaj-Jovina xy u pasažu, udaljena je odavde...
Gospodin X: Hvala (žurno odlazi)
Mlada&lepuškasta: (mehanički nastavlja da izbacuje) ...vazdušnom linijom 2175 metara, što daje 2,175 kilometara. Udaljenost se može...
Gospodin X: (hoda pored izloga i nestaje iz vidokruga radnice) Jebote...
Mlada&lepuškasta: (mehanički nastavlja) ...preći za 17,6 minuta pešice, 8 minuta dvotočkašem, 3 minuta četvorotočkašem sa unutrašnjim sagorevanjem i...
Ne toliko mlada i ne toliko lepuškasta: (zbunjeno) Dragice? Dragice, šta ti je?
Mlada&lepuškasta: (mehanički) Brzina prenosa četvorotočkašima sa unutrašnjim sagorevanjem u mnogome zavisi od vrste goriva koju upotrebljavaju. Dizel motori...
Ne toliko mlada i ne toliko lepuškasta: Dragice? O bože, opet se pokvarila! (obraćajući se nekom u drugoj prostoriji) Stevo! Opet se pokvarila! Dođi da je resetuješ!
Pošto je gospodin X ušao u trag misterioznom formularu, kupio ga i popunio, prepešačivši kojih desetak kilometara, vratio se u poresku upravu. Dolazi do šaltera 159 i opet staje u red. Nakon nekog vremena dolazi red na njega da preda dokumente. Pred njim se opet ukazuje prijatno lice gospođe šalterske radnice od kojih 55 godina. Zaista, mora se priznati, godine joj dobro stoje, nikad ne bih rekao da ima 55, više izgleda kao da joj je kakvih 54 godine.
Gospodin X: (pokušavajući da bude familijaran) Dobar dan, evo me opet (pruža uslužno dokumente) Ali ne znam za ovaj deo, ovo nisam znao da popunim.
Šalterska radnica: (posmatra dokument, iskusno) Ne, to i ne treba da popunite, to je za nas. (uzima pečat, udara nekoliko puta po papiru, unosi brojeve u računar) Dobro.
Gospodin X: (preznojavajući se) Da li je to sve?
Šalterska radnica: Da, to je sve. Dobićete rešenje o plaćanju poreza.
Gospodin X: (zbunjeno) Ali ja ne bih trebao da platim porez zato što...
Šalterska radnica: (profesionalno) A gde vam je uverenje? Donesite mi uverenje!
Gospodin X: (oseća se smrvljeno) D...dobro...
Gospodin X napušta ovu prekrasnu ustanovu. Shvata da se agonija još nije završila. Potpuno iscrpljen odvlači se u svoju jazbinu. Sutra, sutra će se i to rešiti...
SCENA TREĆA
Mesto radnje: soba u stanu na jednom od spratova socijalističkog solitera.
Vreme: umereno oblačno, 10:30 pre podne.
Situacija: krajnje transparentna. Propali prosvetni radnik spava snom pravednika. U jednom trenutku zvoni telefon i prekida erotsku idilu sa one strane jave.
Lumpen-intelektualac se sa trzajem budi i automatski dohvata telefon. Još nije došao sebi, nema predstavu ni gde se nalazi ni koliko je sati, ali već pomišlja da ga možda zovu iz Nacionalne službe za zapošljavanje sa ponudom za posao. Siguran dokaz da još uvek sanja i da granica između stvarnosti i područja snova za njega nije postala ni malo jasnija. Na stranu to što uopšte nije prijavljen na birou za nezaposlene (što je staro i ne baš fancy ime za Službu, jebote zvuči kao kakva služba za socijalnu brigu, a to ne treba da bude! To ne sme da bude! Šta treba da bude to još uvek nije jasno, ali bitno je da mi imamo lepih kurseva za pisanje CV-a i za uzgajanje cveća i drugih čovečanstvu korisnih stvari...)
Sa druge strane slušalice ženski glas. Teško je odrediti godine dotičnoj ženskoj osobi, pa se ne zna unapred da li nudi telefonsko tumačenje Otkrovenja po Jovanu, kao onomad ona gospođa, ili pak ima nade i za nešto više...
Ženski glas: (službeno) Dobar dan, gospodin X?
Gospodin X: (izgubljeno) D...da?
Ženski glas: Zovem iz poreske službe. U vezi onog rešenja o plaćanju poreza. Jeste li vi dobili rešenje?
Gospodin X: (i dalje izgubljeno, promuklim glasom) Kakvo rešenje?
Ženski glas: (odlučno) Pa rešenje o plaćanju poreza!
Gospodin X: (još zbunjenije) N...ne...
Ženski glas: (zbunjeno) Ne? Kako? (uspaničeno, gotovo na ivici plača, očigledno se obraćajući nekom drugom) Bože gospode, pa on nije dobio rešenje!!
Gospodin X: (potpuno izgubljeno) E...
Ženski glas: (razočarano, obraćajući se nekom drugom) Evo tebi...
Muški glas: (strogo službeno, izostavljajući u oslovljavanju ono »gospodine«, pa čak i »druže«) Slušajte X, reč je o rešenju o plaćanju poreza, razumete! Jeste li vi primili to?
Gospodin X: (i dalje zbunjeno, promuklim glasom) Uuu...aa...ovaj...
Muški glas: (strogo, sa prekorom) Jeste li vi sad ustali?
Gospodin X: (nastojeći da sakrije činjenicu da je upravo sad ustao) Ne, ne, ma kakvi!
Muški glas: (ponavljajući, dvostruko strogo i službeno) Znači, jeste li vi primili rešenje?
Gospodin X: (ne znajući kako da se izvuče) Da, primio sam.
Muški glas: (zadovoljno) Vrlo dobro. U tom rešenju stoji da treba da platite porez, ali naknadno smo ustanovili da vi ne treba da platite porez. Ali možda ćete posle morati da platite porez, što opet ne znači da ćete ga na kraju platiti. Da li vam je to jasno?
Gospodin X: (potpuno zbunjen) D...da...
Muški glas: (dvostruko zadovoljno) E, dobro. Onda, dođite odmah kod nas u upravu, treći sprat, soba 317b da preuzmete rešenje. U redu?
Gospodin X: (konačno shvatajući barem nešto) U redu. Prijatno, do viđenja.
Gospodin X ostaje da leži u krevetu još 10 minuta, nastojeći da shvati šta se kog vraga upravo dogodilo i šta hoće ti ljudi od njega. Ustaje, pogleda kroz prozor, oblačno je i očigledno hladno, sudeći po odeći uličnih prolaznika. Pali cigaretu i pristavlja kafu. Čvrsto odlučuje da poseti poresku upravu i konačno razreši misteriju.
SCENA ČETVRTA
Podne, ili koji minut kasnije, istog dana. Od poziva iz poreske uprave prošlo je nepunih sat i po vremena. Gospodin X ulazi kroz vrata i kroči u slavnu instituciju za uterivanje poreza. Po njegovom mišljenju, obučen je vrlo prikladno, ili barem tako da ga obezbeđenje ne posmatra podozrivo. Košulja, džemper i kaput bi u tom smislu trebali da budu dovoljni. Ima menadžersku torbu o ramenu, relativno sređenu i namerno nehajnu frizuru, pravi mladi rukovodilac kapitalističkog preduzeća. Ali, izgled vara. Njegov lumpenproleterski status je više nego očigledan zahvaljujući povećoj rupi na farmericama u predelu međunožja.
Upućuje se prema portirnici. Grupa radnika obezbeđenja se zabavlja glupim pričama. Kada se približio njihova priča staje i svi sa podozrenjem gledaju u njegovom pravcu. Gospodin X se obraća jednom od njih, očigledno zaduženom za usmeravanje stranaka.
Gospodin X: (pokušava da deluje odlučno) Dobar dan. Došao sam...zbog...Idem u sobu... (ne mogavši da se seti, vadi papir sa upisanim brojem) Soba 317b, na trećem spratu?
Security: Imate li zakazano?
Gospodin X: (blago zbunjen) Ne... Rekli su mi... Zvali su me telefonom u pola jedanaest i rekli da dođem u tu sobu...
Security: Pa ne znam, ako nemate zakazano... A zbog čega ste došli?
Gospodin X: Pa zbog... Zvali su me da dođem.
Security: Kako se zovete?
Gospodin X: A... (ne stiže da završi)
Security: (iznenada se setivši) Ali oni rade do 11 sati!
Gospodin X: (zbunjeno) Pa zvali su me u pola jedanaest!
Security: (odlučno) Oni rade do 11.
Gospodin X: (kao pokisao) Dobro, hvala, do viđenja... (sebi u bradu) E jebo mater!
Gospodin X izlazi iz slavne ustanove. Napolju rominja kiša. Nije poneo kišobran, a nema dovoljno novca čak ni za autobusku kartu. Istim putem kojim je došao vraća se kući, nema veze što kiša pada. Dok stiže do kraja puta, kiša prestaje.
SCENA PETA
Nakon vikenda provedenog u opijanju praćenim gubljenjem svesti, gospodin X odlučuje da konačno reši misteriju poreske uprave. U ponedeljak se budi u 8 časova, ali uprkos svim naporima gvozdene volje ne uspeva da se pomeri iz kreveta do devet. Na brzinu ispija kafu, guta tri cigarete, navlači na sebe istu onu košlju, isti džemper i svakako isti kaput. Menadžersku tašnu ovaj put ostavlja kod kuće. Kosa mu je ulepljena, jebeš prvi utisak, ima da se probijem do trećeg sprata pa makar oružjem! Kojim oružjem? Pa... Ionako svi znamo da je oružje kritike jače od kritike oružjem, i tako to...
Put ga opet vodi ka slavnoj upravi za otimanje harača. Šta li mu sudbina sprema? Ovaj put stiže autobusom. Trebalo mu je gotovo 20 minuta, isto toliko bi mu trebalo i peške. Ma, jebeš 30 dinara za autobus, nemam snage da se dovučem na nogama do tamo. Sluti da će mu biti potrebna sva rezerva fizičke snage, a naoružan je i strpljenjem. Ko zna...
Gospodin X: (hitro prolazi kroz vrata uprave i dolazi do portirnice) Dobar dan, treba da se javim u sobu 317b na trećem. (izostavljajući imenicu »sprat« ostavlja utisak familijarnosti, pa nisam ja bre ovde prvi put, znam ja, dolazim ja s vremena na vreme, odem i do Dragiše na šestom, a je l' Jasna još uvek na istom odeljenju? I tako to)
Security: (opažajući taj ton familijarnosti i poznavanja ustanove, obraća se snishodljivo) U redu, samo mi ostavite ličnu kartu
Gospodin X: (opušteno) Izvolite
Lift očigledno ne radi. Gospodin X se upućuje stepenicama. Uf, ovo je prošlo dosta glatko. Baca pogled na ljude koji se vrzmaju po spratovima. Ima ih... Čekaju... Atmosfera ga više podseća na Polikliniku nego na poresku upravu. A evo ga i treći sprat!
Pogledom traži sobu 317b. Opet nije poneo naočare, pa mora da se sasvim približi svakim vratima. U jednom uglu hodnika gužva, ljudi čekaju, ima ih barem 7-8, što u uskom hodniku lako upada u oči. Mora da je ovde, pomišlja i prilazi. Nije. Pazi kad nije! Prosto, nije to taj broj sobe! Traži dalje. Ide na suprotnu stranu.
Pored njega prolazi sredovečni muškarac, kakvih 45 godina i 18 godina i 7 meseci radnog staža. Pa vidi se po svemu. Nije to tipičan činovnik u svojim pedesetim, ne, zaista nije. To je onaj tip koji još uvek umišlja da ima kakvih 31-32 godine i svoju decu koja uveliko završavaju srednju školu uporno zove »moji klinci«. Izlizane farmerke plus džins košulja, moja omiljena kombinacija. Kabrio cipele. Nosi nekakve papire. Ala mi je drago što sam nezaposlen, jebote, razmišlja ovaj lumpen-intelektualac. Tipično lumpenproletersko razmišljanje, više voli da se napija i valja upišan u sopstvenoj povraćki nego da pošteno obavlja bilo kakav koristan posao.
Stiže do poslednjih vrata u mračnom uglu hodnika. 317b stoji natpis na vratima. Kuca. Sa druge strane se čuje tiho »Napred«. Otvara vrata. Ispred njega ogroman sto zatrpan papirima. Sa jedne strane sedi prika sa cvikerima u svojim kasnim pedesetim. Tipičan činovnik kasnog jugoslovenskog razdoblja koji se prenosi i u postojugoslovensko doba, ofucana zimska jakna (iako je u sobi temperatura preko 20 stepeni), pantalone sa faltom, kravata iz vremena privredne reforme 1965-te, smeđa košulja, tamni džemper na kopčanje. Sedi i puši. Verovatno boluje od 17 bolesti, sve od peruti do reume i gastritisa.
Sa druge strane stola mlad momak, nova nada srpskog činovništva. Kad ga bolje pogleda, gospodin X može da zaključi da je činovnik mlađi od njega. Pa da, tipično. Verovatno mu je majka radila 200 godina u poreskoj upravi, te je namolila direktora da ga primi, mlad je, pametan, sposoban, vredan, završio je fakultet za mlade činovnike pre 9 meseci sa samim devetkama i desetkama! Odlično vlada Kantovom filozofijom! I vojsku je odslužio, ali nije dadiljao starce i decu, već bre lepo, kao svaki normalan mladić, u uniformi. A gde si služio sine? U Jagodini, u pešadiji, vez ovo i ono, vozač BVP-a, bio sam i ćata, menjao i DOF-a jednom prilikom. To je taj rečnik nama civilima nerazumljiv. Po njemu se prepoznaje da nismo stari vukovi koji su najviše voleli kolektivno tuširanje, pa posle ono sa brisanjem peškirom kada isparavaju snažna muška tela. Stvarno čovek u vojsci svemu može da se nauči, izgubio sam pet kilograma prvih mesec dana, ali posle sam se ugojio deset. Sećam se kad smo išli na gađanje na Pasuljanske livade. Stekao sam prijatelje za ceo život! Danas majko, šalješ ti u vojsku sina, ti u voooojskuuu sinaaaa!
Vrlo dobro mali, samo daj još učlani se ti i u stranku, za svaki slučaj! Ne može da škodi!
Ćale, evo učlanio sam se u stranku, sad će mi dati posao. E pa sine, neka ti je sa srećom! I kad bude prva plata da častiš! Ha ha ha, ma šalim se, samo kupi starom ocu litru vinjaka, ništa ti više otac ne traži, ne treba ti meni ništa da daješ, to su tvoje pare! Osmesi na licima. Sad samo još da se oženiš i... Ha ha ha. Suza u majčinom oku, ponosna je!
Dakle, spoj starog i mladog, novih snaga i starih iskusnih lisaca. Papiri na stolu, papiri po uglovima, moderne tehnologije, PC 386, telefon sa sekretaricom, da, da, a ne onaj sa brojčanikom na kojem piše »svojina vlade FNRJ«, pa nismo mi zaostali! Soba 317b.
Gospodin X: Dobar dan, došao sam da preuzmem rešenje, primio sam poziv u petak...
Stari birokrata: (službeno) Vaše ime?
Gospodin X: XX
Stari birokrata: (pretura po papirima) XX...XX... Hm... (zamišljeno, a zatim se autoritarno ali uljudno obraća mlađem) Milane, daj pogledaj molim te na toj gomili da li ima rešenje na ime XX. (hvata se za leđa, očigledno ga je reuma baš sad pritisla)
Mladi birokrata: (upitno, sa strahopoštovanjem) Ovde?
Stari birokrata: (iskusno) Da, tu negde pri vrhu... A... (ispada mu pepeo sa cigarete na jednu hrpu dokumentacije) Idi do vraga (malim prstom gura gomilicu pepela na pod).
Gospodin X prati pogledom mladu nadu srpske birokratije. Mlada nada uterivačke službe počinje da traga i nakon par sekundi nalazi dokument.
Mladi birokrata: (radosno) Evo ga!
Stari birokrata: (iskusno i ležerno) Daj mi jedan primerak, a drugi zaheftaj. (obraća se gospodinu X neslužbeno-službenim tonom, X prepoznaje da njemu pripada muški glas koji ga je zbunjivao preko telefona. Opet izostavlja ono »gospodine«) Vidite X, vi ste naknadno dostavili rešenje uz rešenje o rešenju, tako da sam i ja naknadno saznao za to. Prvo smo izdali jedno rešenje da treba da platite porez, ali onda smo shvatili da ne treba, pa smo izdali drugo rešenje. Zato smo vas zvali. Evo, potpišite ovde (pokazuje na papir)
Gospodin X: Dobro (potpisuje)
Stari birokrata: (odlučno) I datum!
Gospodin X: I datum... Danas je 32-i, je l' tako?
Stari birokrata: (sigurno) Da, trideset i drugi. Dobro.
Mladi birokrata: (zbunjeno, skoro očajno) Nema heftalice!
Stari birokrata: (iskusno) Idi u susednu kancelariju kod Branke
Mladi Birokrata: (pokušavajući da pokaže naučeno) U četvorku, jel tako?
Stari birokrata: (očinski) Da, kod Branke
Gospodin X: (odlučan da reši misteriju) Ja nisam dobio to prvo rešenje i...
Stari birokrata: (opušteno) Ma ništa vi ne brinite! Ovo je jedino validno sada, tako da ako ga naknadno i dobijete, slobodno ga... (smelo) Iscepajte ga... (osvrće se oko sebe da vidi da li je neko čuo ovu buntovnu izjavu, ali nema nikog)
Gospodin X: (ravnodušno) Dobro
Mladi birokrata: (ulazi u kancelariju sa izrazom lica »misija obavljena«) Evo! Izvolite!
Gospodin X: (ravnodušno) Hvala, do viđenja
Gospodin X se spušta stepenicama. Javlja se obezbeđenju, koje ga sada posmatra sa poštovanjem. Ma nije to makar ko, on je neki mladi uspešan menadžer u ovoj novoj firmi za marketing, a i često dolazi ovde kod nas, znam, viđao sam ga već par puta. Nego, šta je dalje bilo? Ma kažem ti, on je nju startovao na kraju... Ma zezaš me! Ma kakvi! Itd.
Prolazi kroz vrata poreske uprave, stupa na ulicu. Umereno oblačno, ali sunce se polako promalja ispod oblaka. Gleda prolaznike, užurbano se kreću. Radnik parking servisa ležerno obavlja svoj nacional-socijalistički posao. A-ha!! Ovom je uplata za parking istekla pre 17 sekundi!! Hi hi hi hi hi hi! A ha ha ha ha ha ha!
Gospodin X se ne obazire na ove manifestacije fašizma i kreće se dalje. Na parkingu kod prolaza cigančić gleda posramljeno u zemlju, brkati manijak vrišti na njega, a žena se snebiva. Šta ti radiš ovde, ajde reci ti meni šta ti radiš ovde!? Pa ja pokazivam gde ima... parking... Ne, reci ti meni, šta ti zapravo radiš ovde!? Šta hoćeš ti bre!? Hajde, Ljubiša, pusti ga, zakasnićemo da kupimo 20 eura, kurs opet raste! Gospodin X više ne može da čuje njihovu raspravu. Gospodin X se ne obazire ni na ovu drugu manifestaciju fašizma i kreće se dalje.
Ah, život je lep...
- Kraj -
