Svakodnevno je političko

Kontinuitet policijske brutalnosti

DSC08738

U Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu, 24. februara je održana tribina pod nazivom “Nevidljivi ljudi, nevidljive smrti”. Povod za ovu tribinu bio je slučaj 28-godišnjeg Milovana Ivića koji je 4. maja 2018. preminuo od posledica brutalnog prebijanja, najpre u policijskoj stanici nakon što je u noći 2. na 3. maj priveden kao svedok, i potom na javnom mestu, u noći između 3. i 4. maja nakon čega je izdahnuo. 

Istina o stvarnim okolnostima njegove smrti ostala je sakrivena i negirana krivotvornim postupcima policije i novosadskog tužilaštva kojim se ‘utvrđuje’ da je Milovan Ivić preminuo usled fatalne kombinacije narkoanalgetika i alkohola u krvi, pri čemu se prebijanje u policijskoj stanici i stepen fizičkih povreda uopšte ne pominju.

Na ovoj tribini govorila je Diana Ćelić, majka Milovana Ivića, zatim Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava, kao i Jelena Krivokapić iz organizacije Forum Roma Srbije. Moderator je bio Borislav Prodanović (CK13) koji se na samom početku zahvalio prisutnima jer su samim dolaskom na ovakvu tribinu pokazali spremnost da se suoče sa društvenom stvarnošću kakva zaista jeste, a to je – da živimo u državi koja ubija i koja skriva svoje zločine i zločince, dok neke i pušta da slobodno promovišu zločine. 

Diana Ćelić je na početku tribine detaljno izložila hronologiju događaja u toku ova dva kobna dana i noći, naglašavajući da je slučaj prebijanja tokom privođenja prve noći već sutradan zajedno sa sinom prijavila u policijskoj ispostavi Detelinara, ali da su tamo odbili da sastave zapisnik i da im pokažu snimke sa sigurnosnih kamera. 

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava rekao je da ovaj slučaj dosta podseća na ubistvo Davida Dragičevića iz Banjaluke, kao i da je uviđaj o ubistvu Milovana Ivića prepun nedostataka i da je očito da je urađen ne tek površno već sa jasnim umišljajem da sakrije istinu. Po njegovim rečima, tužilac zna da je Milovan Ivić noć pre smrti brutalno pretučen, bez obzira što nije bilo pritužbe, koja inače služi za prijavljivanje lakših dela, a ne fizičkog zlostavljanja. 

Beogradski centar za ljudska prava je podneo žalbu Ustavnom sudu i spremni su da idu i pred Evropski sud za ljudska prava. “Ukoliko doživite bilo kakav oblik nasilja od strane policije, obavezno idite kod lekara i fotografišite povrede sa dokazom o datumu” – savetuje Vladica Ilić.

Očigledno je da je policija učinila sve da ova smrt ostane nevidljiva, a kada to nije u potpunosti uspelo, pokušalo se sa tim da se preminuli svrsta u jednu od kategorija čiji se život i smrt ne smatraju dovoljno vrednim u našem društvu. Jedna od tih kategorija je i Romska nacionalna manjina koja pravno nevidljiva i čiji se pripadnici neretko suočavaju sa fizičkim ili institucionalnim nasiljem.

“Mnogi ljudi koji se nama javljaju su i bukvalno pravno nevidljivi, u smislu da nemaju lična dokumenta, nisu zdravstveno osigurani, a to su uglavnom osobe i porodice koje žive u siromaštvu. Policija često pojačano kontroliše delove grada u kojima živi Romsko stanovništvo i piše im kazne zbog neposedovanja isprava, čime ljudima otežavaju svakodnevni život, od vođenja dece u školu do odlaska u prodavnicu. Takođe, policija dolazi na adrese u neformalnim naseljima poput Velikog Rita i piše kazne na osnovu toga što neko koga zateknu nema prijavljeno mesto boravka na toj adresi.” – kaže Jelena Krivokapić iz Foruma Rome Srbije, koja je navela i nekoliko slučajeva fizičkih napada i torture koje su pripadnici Romske manjine pretrpeli na teritoriji Novog Sada i okoline u bliskoj prošlosti. Jedan od tih slučajeva odnosi se na PI Detelinara i slučaj šamaranja Romskog dečaka u školskom toaletu od strane školskog policajca, što su u policiji negirali, dok je u školi isti policijski službenik fizički i verbalno napao i dečakovu majku. Snimci sa sigurnosnih kamera su takođe bili nedostupni, a slučaj je završen premeštanjem policijskog službenika na drugo radno mesto, i to na Klisu, gde se nalazi najveće romsko naselje u gradu.

Ovi slučajevi predstavljaju klasičan primer etničkog profilisanja, kada policijski službenici bez cilja i bez prihvatljivog opravdanja uzimaju, umesto ponašanja, obeležje rase, etničkog porekla, religijsku ili nacionalnu pripadnost, kao osnov za donošenje odluka o tome ko jeste, ili može biti umešan u krivičnu radnju, prilikom vršenja pretresa, kontrola ili nadzora. Ovo je očigledno tipično ponašanje koje vlada u policijskim strukturama u našoj zemlji, gde policijska služba koja je služila kao instrument politike Miloševićevog režima do danas nije prošla kroz temeljnu tranziciju. Opominjuća činjenica koja ukazuje na krajnji stepen profesionalne i političke korumpiranosti policijske službe je političko ubistvo premijera Zorana Đinđića koga su ubili pripadnici specijalnog odreda policije, istakao je Borislav Prodanović i zaključio tribinu time da mi u kolektivu CK13 duboko verujemo da je jedini izlaz u slobodnom samoorganizovanom udruživanju građana, jer se tu nalazi naša snaga nasuprot zločinačkim politikama, u ovom slučaju, od strane države.

—————————————————

Ova tribina je realizovana u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji sprovodi Omladinski centar CK13, a koji je podržao Fond za otvoreno društvo, Srbija i National Endowment for Democracy, USA.