Svakodnevno je političko

1. dan konferencije “O čemu i zašto brinemo?”

ck_reg_konf_FB

Omladinski centar CK13 organizuje trodnevnu online konferenciju “O čemu i zašto brinemo? Politika, ekonomija i etika brige u svetlu pandemije COVID-19”. Konferencija će se održati 13, 14. i 15. oktobra putem Zoom platforme i Live streama na našem Youtube kanalu.

Prvog dana konferencije tema će biti politika, a učestvuju Adriana Zaharijević, Srđan Đurović, Gordan Bosanac i Andrea Milat.

ADRIANA ZAHARIJEVIĆPojedinac u pandemiji

adriana zaharijevic

Kada je proglašena epidemija SARS-COV-2, medije su preplavili tekstovi – poneke su pisali i najveći živi mislioci – o tome šta će se dogoditi sa svetom kakav poznajemo. Nekakav svet će ostati i posle pandemije, ali kakav? Hoćemo li sa sigurnošću moći da kažemo da taj svet znamo, da nam je poznat, blizak, da smo koliko juče bili njegov deo? Predviđanja su se razlikovala – a po pravilu se radilo o nekoj vrsti anticipacije, ako ne i predskazanja. Mnogi su, dakako, pisali o tome šta nas je dovelo do ovde, pa ipak susret s virusom, onakav kakav pamtimo iz prvih nedelja pandemije, kao da je zahtevao rešenja, a ne objašnjenja. Ona su pravila daleko više odjekā kasnije kada je pandemija već postala new normal.

Takoreći od samih početaka, „običnom čoveku“ postaje jasno da se nešto dogodilo. Događaj se nije zbio u ravni statistika ili slika užasa iz Bergama. Nije ni u ograničenjima koja je – iako su danas centralna tema raznih protesta – u prvi mah malo ko zbilja odbacivao, bez obzira na pojačanu afektivnost. Događaj se zbio u ravni doživljaja da se kolaps dogodio toliko iznenada, toliko nenadano, da za to niko nije bio pripremljen – uz podjednako snažan doživljaj da je tako svakako trebalo da bude. „Događaj“ koji je proizvela pandemija se naslonio na 2001, 2008. i 2015. godinu, otkrivši da model koji nastoji da organizuje sve podsisteme po uzoru na ekonomski nije održiv. Subjektu tog modela – individui – pokazao je pak da je upletena u društvo i zavisna od države u tolikoj meri da postaje upitno da li ćemo i kako ikad ponovo reći da smo nezavisni, samodovoljni, u kontroli nad sobom i nad sopstvenim okruženjem. 

Adriana Zaharijević je viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Piše u polju političke filozofije, feminističke teorije i društvene istorije. Njena poslednja knjiga koju će uskoro objaviti Akademska knjiga iz Novog Sada je Život tela. Politička filozofija Džudit Batler.    

SRĐAN ĐUROVIĆPolitika i kriza izazvana COVID-19: briga, strah i socijalna pravda

srdjan djurovic

Jedna od najčešće ponavljanih poruka u vreme pandemije COVIDa je da svet neće biti isti “dan posle”. Transforamtivni potencijal ove krize se posebno naglašav zbog činjenice da ova globalna zdravstvena kriza ima lančani efekat, od ekonomske krize, do kriza pojedinačnih sistema poput sistema socijalne zaštite, obrazovanja, pa sve do krize životnih stilova. Kriza se, kako na ličnom tako i na kolektivnom planu, može posmatrati kao granično iskustvo, intenzivno stanje brige, prelomno stanje u kojem se donosi presudna odluka od koje zavisi buduće stanje stvari.

Lično i kolektivno iskustvo krize, kao i iskustvo reakcije država i društava na krizu, kao i narativi koji artikulišu i oblikuju to iskustvo nesumnjivo imaju transformativni potencijal u sferi politike. TI narativi oblikuju društvenu i političku agendu, definišu prioritete, kao i dominantne logike delovanja-kako države tako i aktera civilnog društva. Državne intervencije tokom pandemije su najčešće poprimale oblik paternalističke brige, a procesi definisanja odgovora na krizu su bili praćeni procesima sekuritizacije, tehnokratizacije, jačanja aparata kontrole, itd. Kao i svaka druga krizna situacija, i ova situacija razotkriva duboke protivurečnosti ukupnog ustrojenja politike, ekonomije i društva i čini ih vidljivijim. Civilno društvo, kao polje “rovovskih borbi za hegemoniju” je mesto konstrukcije narativa krize, kao odgovora na krizu i u tom polju se mogu identifikovati dva dominantna refleksa. Prvi refleks se može označiti kao transformacija iskustva brige u strah, a očitava se u produbljivanju procesa depolitizacije – padom poverenja u politiku, politička empatija, jačanje regresivnih društvenih pokreta (antivakcerstvo, antiscijentizam, 5G, jačanje ksenofobije). Drugi refleks se može označiti kao refleks transformacije iskustva brige u zahtev za socijalnu pravdu, odnosno jedne progresivne politizacije. Nevidljive grupe (stari, osobe sa invaliditetom, beskucnici) su tokom pandemije dobili veću vidljivost, protivurečnosti ekonomskog ustrojenja su jasno izbile na videlo (nevrednovani kućni rad, neformalna ekonomija, priroda rada, itd.), dok su klasične institucije države blagostanja (zdravstveni sistem, sistem socijalne zaštite, obrazovni sistem) ponovo postale predmet šire rasprave i debate. Krizne situacije načelno otvaraju prostor da se konstrukcijom narativa koje se oslanjaju na kolektivno iskustvo mnjenja i transformiše ono što se laički naziva zdravim razumom – splet predstava, stavova i orijentacija koje služe kao svojevrsno opšte mesto i na koji se naslanjaju procesi opravdavanja, argumentovanja i donošenja političkih odluka.

Srđan Đurović je radnik zaposlen u Fondaciji za otvoreno društvo Srbija kao menadžer programa. Po obrazovanju politikolog, već dugi niz godina se bavi istraživanjem i praksom učešća građana u demokratskim procesima, evropskim integracijama i održivim razvojem. Urednik je i autor više studija posvećenih demokratizaciji i evropeizaciji Srbije. Trenutno vodi program Socijalna i ekonomska pravda koji podržava inicijative civilnog društva posvećene promovisanju vrednoti solidarnostti i socijalne pravde.

GORDAN BOSANAC Politika skrbi

gordan bosanac

Politika u doba krize takođe je izložena ekstremnim pozicijama koje se najčešće opravdavaju da polaze „iz brige za drugoga“ ili „iz brige za sebe“. Kriza COVID-19 podelila je društva oko načina kako se nositi s krizom, koliko je kriza ozbiljna, kako demokratskim mehanizmima upravljati krizom, koga treba „žrtvovati“ u krizi i sl. U svom izlaganju daću osvrt na to šta jedna mala, opozicijska levo-zelena opcija može da radi u političkom polju kako bi ublažila posledice krize kroz svoj parlamentarni politički rad, te koje prepreke i koja savezništva imamo u svom političkom delovanju na ovoj temi.

Gordan Bosanac nakon niza godina rada u civilnom društvu na temama ljudskih prava, izgradnje mira i demokratizacije, zadnje dve godine se stranački aktivisao i danas je član političke platforme Možemo!. Trenutno radi kao sekretar Kluba zeleno-lijevog bloka u Hrvatskom saboru.

ANDREA MILATDijalektika klime i politike

andrea milat

Pitanje uzročno-posledičnih odnosa političkih odluka i klimatskih promena često je široj javnosti neopipljivo te se uglavnom brkaju vremenske prognoze i dugoročne klimatske posledice. Iako je širenje koronavirusa prva globalno vidljiva posledica ekološke devastacije planete, javnost je sklonija da poveruje u to da je taj virus nastao u laboratoriji, nego da se otpustio zahvaljujući ljudskom prodiranju u divljinu. S druge strane, politika najvišeg nivoa, u nemogućnosti da kontroliše preduzetničku beskompromisnu ambiciju, da “stane na rep” ekstrakciji hiperprofita iz preostalih prirodnih resursa, igra na promenu životnog stila i izazivanje griže savesti kod običnih stanovnika. Andreini tekstovi o klimatskim promenama i politici uglavnom polaze iz ove perspektive te se bave analizom ili beleženjem primera u kojima se, zbog ovako postavljenog konteksta, zelene politike u EU često razvijaju u pogrešnom smeru. 

Andrea Milat se bavi novinarstvom, medijskim politikama i klimatskim promenama, a u slobodno vreme studira jezik i kognitivnu neurolingvistiku na istoimenim postdiplomskim studijima u Zagrebu. Radi kao glavna urednica neprofitnog kritičkog regionalnog medija Bilten.org, a prethodno je bila upraviteljica zadruge KopMedija i izdavač hrvatskog izdanja Le Monde diplomatiquea, kao i organizatorka raznih i brojnih konferencija i događaja poput Subversive festivala. Jedna je od autorki izveštaja o stanju u medijima za izradu hrvatske medijske politike pri Ministarstvu kulture. U studentsko doba, bavila se intenzivno studentskim aktivizmom.