Svakodnevno je političko

Paralelno društvo i pregovori o poštovanju zakona

U četvrtak, 28. novembra u Omladinskom centru CK13 održana je tribina pod nazivom “Civilno društvo bez civilnog društva” na kojoj su govorili Bojana Selaković iz udruženja Građanske inicijative, Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 i Dalibor Stupar, novinar portala VOICE. Moderatori su bili Ozren Lazić i Damir Bojić, članovi kolektiva CK13.

Pričalo se o situaciju u kojoj se trenutno nalazimo, a koja otežava rad civilnog društva i koja podseća na period devedesetih, gde su institucije zatvorene i gde postoji neprijateljsko okruženje za sve koji kritički misle. Paradoksalno je da je u takvoj situaciji bilo neophodno da upravo organizacije civilnog društva budu medijatori u uspostavljanju dijaloga između vlasti i opozicije, što je i bila jedna od glavnih tema ove tribine.

“Nije civilno društvo ušlo u pregovore između vlasti i opozicije da bi preuzelo odgovornost svojom voljom, više je ono tu uvučeno, što govori i o namerama onih koji su u tom dijalogu učestvovali. Svi ti predlozi koji se pojavljuju postoje već godinama od strane tih istih organizacija, nije ništa novo u međuvremenu smišljeno što oni (vlast) već nisu mogli da čuju. Krajnji rezultat tih pregovora će biti neke kozmetičke promene, neko će čekirati da je formalno održan dijalog.” – navela je Bojana Selaković.

Danilo Ćurčić iz A11 naglasio je da mi sada kao društvo ulazimo u opasno polje gde se pregovara o tome da li bi neko trebalo da poštuje zakon: “Glas građana će i dalje na isti način manje vredeti, i dalje neće moći da utiču na odluke koje ih se tiču, a nisam siguran da ovakva vrsta dijaloga donosi neki preterano novi kvalitet po pitanju poštovanja zakona.”

Dalibor Stupar smatra da je ulazak organizacija civilnog društva u pregovore bio iznuđen potez: “Civilno društvo je uzeto kao alibi, neka vrsta tampon zone, kako vlast i opozicija ne bi morali da pregovaraju direktno jedni sa drugima. To je bio jedan manevar vlasti, a dobro je došao i opoziciji.”

O teškom stanju za rad i udruživanje u civilnom sektoru svedoči i platforma “Tri slobode” koju su inicirale 20 različitih organizacija u cilju očuvanja prostora vlastitog delovanja. Platformom se ukazuje na suženi prostor delovanja civilnog društva usled ugroženosti slobode udruživanja, okupljanja i informisanja. Inicijator ove platforme bile su Građanske inicijative.

“Posle 2000. godine, kada se krenulo sa izgradnjom institucija, posao nije završen do kraja, a onda smu ušli u fazu rapidnog degradiranja i sada smo i dalje zaglavljeni u tome. Pojavljuju se tzv. GONG organizacije koje imaju jedini cilj, a to je da diskredituju sve one organizacije koje su kritički nastrojene. To je jedan potpuno razvijen mehanizam, čak se zovu slično kredibilnim organizacijama, prepisuju se njihovi statuti, i tako se ljudi dodatno zbunjuju i stvara se konfuzija.” – izjavila je Bojana Selaković.

Isti šablon se primenjuje praktično na celo društvo pa je tako i na medijskoj sceni: “U Srbiji trenutno postoji oko 500 registrovanih medija, od čega je praktično polovina osnovana u poslednje tri godine, a mnogi od njih su direktno povezani sa finansijerima SNS. Oni služe da ne informišu građane i da zagluše sve drugo. Kako se štancaju nevladine organizacije, tako se izmišljaju i novi mediji, i tako imamo jedno paralelno društvo.”

Na tribini se pričalo i o tome kakvu percepciju ljudi u Srbiji imaju prema civilnom društvu. “Ako pričamo o stavu prosečnog građanina prema nekom ko dolazi iz civilnog sektora, taj stav je prilično negativan, ali to je posledica satanizacije od prethodnih 30 godina, nije neka novost. Organizacije civilnog društva moraju da nauče da pojednostave svoj jezik, ako žele da dođu do većeg broja ljudi.” – smatra Danilo Ćurčić, a sličnog mišljenja su bili i ostali sagovornici. Bojana Selaković je dodala da je naša država trenutno mnogostruko veći korisnik strane pomoći i donacija nego što su to organizacije civilnog društva, dok je Dalibor Stupar kao dobar primer udruživanja naveo Združenu akciju Krov nad glavom koja uključuje u svoj rad i ljude koje brani na terenu, što doprinosi većem poverenju građana.

U Novom Sadu smo trenutno na isteku godine u kojoj je naš grad bio omladinska prestonica Evrope, a uskoro ćemo biti i nosioci titule evropske prestonice kulture. Obe titule su dodeljene kako bi se poboljšao uslov rada omladinskih i kulturnih organizacija, a opšti utisak je da se taj prostor zapravo još više sužava. Tako smo u projektu decentralizacije kulture dobili dve kulturne stanice koje se obe nalaze u neposrednoj blizini centra grada. “Fondacija “Novi Sad 2021” je sa prestonicom kulture očigledno imala neki projekat koji nije uspela da realizuje pa su rešili to da zabašure tako što će objediniti sve što već postoji u gradu pod nešto što se zove Kaleidoskop kulture.” – ističe Dalibor Stupar.

Generalni zaključak ove tribine je da organizacije civilnog društva moraju biti otvorenije i samokritičnije, kao i da se moraju menjati i prilagođavati svom dinamičnom okruženju. Kao što stalno tragamo za novim načinima za funkcionisanje, tako moramo tražiti i nove pristupe u radu. Pre svega, potrebno je građanima vratiti poverenje u mogućnost promena, i to ne samo vlasti na izborima jer je izvesno da ćemo i naredne 4 godine živeti u sličnom okruženju, već stvari koje ih se tiču na dnevnoj bazi. Potrebno je još efikasnije umrežavanje i mogućnost za brzu mobilizaciju, a to možemo postići samo ako vežbamo solidatnost na svakom koraku.