Aktuelno Svakodnevno je političko

Svakodnevno je političko: Ljudska prava tokom vanrednog stanja

Sagovornik: Vladica ilić, Beogradski centar za ljudska prava

Istraživanja agencije Ipsos Stratedžik marketing pokazala su da 92% građana podržava mere koje je Vlada Republike Srbije donela tokom pandemije. Čini se da je strah od pandemije konsolidovao ljude u poverenju prema državi. Zaista, nakon uvođenja vanrednog stanja sve oči bile su uprte u predsednika, premijerku i članove kriznog štaba. Teren je čist za vlast, jer svi smo zajedno u borbi protiv nepoznate zaraze. I sada, nakon ukidanja vanrednog stanja, ljudi se samoinicijativno pozivaju na distanciranje, disciplinu i razumno ponašanje koje se tiče očuvanja zdravlja i života.

Svaka kritika upućena načinu uvođenja vanrednog stanja i sadržaju vanrednih mera dočekana je izrazito negativno i odbačena, jer kome je još do propitivanja ustavnosti i kršenja ljudskih prava kada se borimo za ljudske živote. Dominantna tema pandemije preusmerila  je interes ljudi na očuvanje života. U skladu sa tim, možemo se pitati do koje mere su ljudi spremni da se odreknu vlastitih prava kako bi sačuvali vlastiti život. A možemo se pitati i o prirodi života koji se čuva, jer prava nisu privilegije. 

U prilog tezi da je došlo do izjednačenja prava i privilegija istaknućemo dva primera javnog govora o načinu življenja u vreme vanrednog stanja. Oba primera nalazimo u medijskom javnom servisu. Prvi se tiče opaske voditelja jedne radijske emisije da je pandemija podelila ljude na one koji imaju najviše i najmanje. Najviše imaju oni koji imaju vikendice, manje oni koje imaju terase, a najmanje oni koji nemaju terase. Drugi se tiče TV priloga u kom se prikazuje kako jedna porodica izvodi numeru Ko nekad u osam uz pratnju klavira, na šta voditeljka primećuje kako je potrebno malo truda da bismo se zabavili tokom policijskog časa. Nespominjanjanje onih koji nemaju ni krov nad glavom samo govori u prilog tezi da nam nije stalo toliko do prava i sloboda, koliko do očuvanja onoga čime raspolažemo, do statusa koji nas drži iznad linije marginalizacije. Zato geslo “ostani kod kuće, misli na sebe i druge”  možemo da razumemo i kao poziv na očuvanje postojećeg stanja – stanja političke apatije, izolovanosti i nespremnosti na udruživanje,  u kom su osnovna prava postala privilegije, u kom životi mnogih nemaju važnost.

Iako je neprikosnovenost života elementarno pravo, ono se ne sme koristiti kao sredstvo autoritarne politike. Pravo na život pripada pravnom poretku koje je stub svakog državnog uređenja, naročito demokratskih. Nije li vreme neizvesnosti pravo vreme za traženje načina postupanja u pravnom poretku: Ustavu, zakonima, podeli vlasti, institucijama, jemstvu prava? Nisu li ovi činioci pravnog poretka demokratski dizajn državnih uređenja i plod promišljanja o tome kako je moguće sabivstvovanje ljudi u neizvesnosti?

Proglašenje vanrednog stanja otvorilo je niz pitanja u stručnoj i široj javnosti: ko je proglasio vanredno stanje i doneo saobrazne mere, da li su one u skladu sa ustavom i da li su na razumljiv i jasan način došle do građana?

Budući da vanredno stanje podrazumeva odgovor na vanredne situacije, zašto bi bilo sporno pitati se o  mnogostrukim mogućnostima delovanja i tumačenja. Ako zaista postoji nepredvidiva opasnost, zar nije neophodna promišljena i inkluzivna srategija delovanja, naročito s obzirom na mogućnost proglašenja vanrednog stanja? Jer, vanredno stanje ima pravnu i političku težinu – stanovnike stavlja u položaj izrazite ranjivosti zbog proširenja ovlašćenja vlasti, a sa rastom nadležnosti vlasti dolazi do zloupotrebe moći i autoritarnih tendencija. Tako su u vanrednom stanju i zbog vanrednog stanja ljudi bili izloženi zastrašivanjima, nametnutoj izolaciji, hapšenjima, fizičkom zlostavljanju i netransparentnim sudskim procesima.

Urednik emisije: Ozren Lazić

Tehnička realizacija: Aleksej Vislavski

Produkcija: Omladinski centar CK13