Glasilo

Italijanski džez trio u CK13

Luz

Italijanski trio “Luz” je svojim nastupom u Omladinskom centru CK13 održanom u utorak 29. marta 2016. uspešno započeo svoju mini-turneju po Srbiji (Novi Sad, Beograd, Kragujevac).
Sastav “Luz” je oformljen u Rimu, saradnjom gitariste Đakoma Anćilotoa (Giacommo Ancillotto), kontrabasiste Igora Leđarija (Igora Legaria) i bubnjara Frederika Lea (Federica Lea), članova kolektiva za improvizovanu muziku „Franko Ferguson“. Producentska kuća “Auand” je u martu 2014. godine objavila njihov debi album “Polemonta”, čijem uspehu je doprinela saradnja sa čelistkinjom Tomekom Reid, jednom od prominentnijih muzičarki današnje avangardne scene. Sastav “Luz” je pre svega fokusiran na koncertne nastupe i do sada su održali preko 130 klupskih i festivalskih koncerata širom Evrope (Italija, Slovenija, Švajcarska, Austrija, Češka, Mađarska, Nemačka i Holandija). O uspešnosti njihovih turneja svedoči položaj na top-listi renomiranog časopisa “Musica Jazz” koji je u kategoriji “bend godine” postavio “Luz” na peto mesto, dok je na spisku izdanja za “album godine” izdanje “Polemonta” na devetoj poziciji. Pojedine numere sa albuma su korišćene i kao muzka za film.
Nažalost, i pored zvučnih priznanja, grupa je nastup otpočela u gotovo praznom prostoru CK13. Dobronamerno se može pretpostaviti da su uzrok tome pre vremenski uslovi (kiša) i radna nedelja, nego nezainteresovanost publike. Anćiloto je od samog početka demonstrirao svoje majstorsko vladanje na gitarom, raskošnim stilom koji je teško svesti na par pojmova. Njegov pristup odlikuju kontrasti između lirskih, gotovo romantičarskih kantilena i “grubljih”, energičnih delova distorziranog zvuka sačinjenih od akordskih rifova koji kao da aludiraju na slična sazvučja Marka Riboa. Kontrabasista je pokazao pre svega zavidno tehničko umeće, od prodornih oscilacija postignutih kružnim pokretima gudalom do brzih pasaža i poigravanja u graničnim registrima instrumenta koji su ga učinili ravnopravnim sudionikom ovog trija. Federico Leo (bubnjevi) je mešanjem ritmova, promenama tempa i stilova pokazao veliku idiomsku fundiranost (što je odlika “dobrog” džezera), ali i sposobnost prilagođavanja veoma “udaljenim” koncertnim situacijama (što je odlika “dobrog” improvizatora). Interpretacija grupe “Luz” podseća na svojevrsne muzičke priče u kojima se standardne konstante (uvod, zaplet, dramatizacija, kulminacija i rasplet) često mešaju, ponavljaju i kolažiraju. Posle odseka u kome raste intenzitet, često ne dolazi do stereotipne kulminacije, već se spontano prelazi u nepretenciozne i delikatne lirske zvučne predele. Međutim, povremeno se mogao steći utisak da Luz teži da u svakoj numeri pokaže sve izvođačke i muzičke karakteristike koje neguje, pa možemo i “konfuziju” dodati spisku njihovih izražajnih sredstava, pored naglih promena tempa tempa, bluz skala, bosa nove, tradicionalnih džez harmonija, energičnih rok rifova… Posebnu draž je tokom koncerta imala igra sa ehom. “Beskrajno” odjekivanje klasičnih akorada na različitim tonskim visinama, stvorilo je na momente hipnotišuće talase zvuka koji su uneli preko potreban kontrast u tok zasićen instrumentalnim bojama. Tome se može pridodati i nasnimljen zvuk šuštećeg glasa muškog recitatora koji je povremeno stvarao utisak muzike u radijskom programu. Nastup sastava “Luz” je završen pred nešto više posetilaca nego na početku, numerom “Palamonte” sa istoimenog albuma, a sa bine su otišli nakon uspavanke pod nazivom “Laku noć”, izazivajući najpre osmehe, a potom i odušvljenje kod malobrojne, ali zadovoljne publike.
Ovim koncertom, Omladinski centar nastavlja svoju tradiciju muzičke edukacije (pre svega) mladih. Ovo reprezentativno izdanje jednog mladog sastava, zaslužuje mnogo veću pažnju stručne javnosti, a ne bi bilo neumesno čuti ih na velikoj pozornici novosadskog džez festivala, umesto mnogih sastava koji svojim dolaskom ništa novo nisu pokazali novosadskoj publici.

Napisala: Milica Rančić