Glasilo

Ljudi, životinje i priroda u krizi: O potrebi antikapitalističke kritike eksploatacije životinja

Glasilo

Donosimo vam prevod teksta “Ljudi, životinje i priroda u krizi: O potrebi antikapitalističke kritike eksploatacije životinja” Grupe Oslobođenje životinja Hamburg.
Tekst je nastao za prvi Blockupy protest u Frankfurtu, u čijim je akcijama, u maju 2012. godine, sudelovala Grupa Oslobođenje životinja Hamburg.

Prvi Blockupy protest u finansijskoj prestonici Nemačke i sedištu Evropske centralne banke, okupio je aktiviste iz različitih emancipacijskih grupa i organizacija, uključujući sindikate, omladinske i studentske organizacije, inicijative nezaposlenih, ekološke, mirovne i feminističke grupe, antikapitalističke organizacije, levičarske stranke, mreže i saveze, i bio je usmeren ne samo protiv hegemonije finansijskog kapitala i mera štednje uvedenih širom Evrope tokom dužničke krize, odnosno, protiv međunarodne kreditorske “trojke” – Evropske centralne banke (ECB), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije, nego protiv čitavog kapitalističkog sistema, patrijarhalnih društvenih odnosa, i drugih oblika ugnjetavanja koji su povezani sa njim, rasizma, klasizma, seksizma i specizma.

Tekst kombinuje kritiku kapitalizma i kritiku evropske politike mera štednje sa zahtevom za oslobođenje životinja, doprinosi društveno-političkoj kontekstualizaciji veganstva i pokazuje pokret za prava i oslobođenje životinja kao integralni deo borbe protiv ugnjetavanja, kapitalizma i klasnog društva.

LJUDI, ŽIVOTINJE I PRIRODA U KRIZI: O POTREBI ANTIKAPITALISTIČKE KRITIKE EKSPLOATACIJE ŽIVOTINJA

Spašavanje banaka, socijalni rezovi, de-demokratizacija. Sve su ovo mere koje se preduzimaju u cilju prevladavanja golobalne ekonomske krize i predstavljaju pokušaj da se spreči urušavanje kapitalističkog sistema. No, nema razloga za spašavanje ekonomskog sistema u kojem nema ni volje ni mogućnosti da se reše društvene i ekološke katastrofe našeg vremena. Eksploatacija ljudi i uništavanje prirodnih osnova života nisu jedini rezultat destruktivnih snaga kapitalističkog društva. Sveprisutno zarobljavanje, nemilosrdno mučenje i permanentno ubijanje životinja, takođe su usko povezani sa ekonomskim sistemom koji isključivo teži iskorišćavanju i profitu. Kapitalizam se mora ukinuti, a ne spasiti, ako želimo da stanemo na kraj ovoj bedi.

Nema nade za kapitalizam

Kapitalistička ekonomija se urušava. Ono što se prikazuje kao “kriza državnih dugova” zapravo je realna globalna ekonomska kriza proistekla iz privatnog vlasništva, kapitala i finansijske krize. Mere koje se preduzimaju nemaju za cilj spašavanje nacionalnih ekonomija već predstavljaju pokušaj da se spreči kolaps same kapitalističke ekonomije. Banke i kompanije se podržavaju stotinama milijardi eura dok EU, MMF i ECB primoravaju mnoge države na rezove unutar sistema socijalne zaštite. Osiromašenje velikog broja stanovništva koje se tumači kao stvaranje “kompetitivnosti” i “boniteta” ne predstavlja ništa drugo do održavanje uslova kapitalističke eksploatacije. Ne postoji dobar razlog za spašavanje ekonomskog sistema koji proizvodi bedu na dnevnom nivou i ignoriše potrebe ljudi i životinja.

Takozvani “spasioci” kapitalizma su dokazali da su spremni da brane ovo prevladavajuće stanje do samog kraja. Napadi na društvo u vidu smanjenja plata, privatizacije i mera štednje imaju za cilj da osiguraju finansijski interes i da što više područja života podrede ekonomskim merama. Ove mere su praćene kršenjem radničkih prava, ekspanzijom državnih bezbednosnih službi i militarizacijom spoljne politike, kako bi se svaki vid otpora ugušio pre eskalacije. Ovakve politike podređuju sve društvene odnose diktatu maksimizovanja profita koji utemeljuje nasilni odnos između ljudi i životinja.

Fukušima, klimatske promene, industrijalizovano ubijanje životinja: Dominacija nad prirodom u kapitalizmu

factory farm2

U kapitalističkoj ekonomiji, životinje, kao i priroda uopšte, predstavljaju isključivo robu, sredstvo za proizvodnju ili resurs koji se može eksploatisati. Dominacija nad prirodom je osnova ljudskog društva, jer ljudi moraju da proizvode kako bi se reprodukovali, i u tu svrhu su uvek menjali i koristili prirodu. Ali, uspostavljanjem kapitalističkog načina proizvodnje započeti su procesi koji su doslovno ubitačni. Kapitalistička ekonomija ne podrazumeva samo kompeticiju, već i permanentnu ekspanziju u obliku progresivne valorizacije svih prirodnih osnova života.

Stoga, nekontrolisani rast neizbežno rezultira ne samo društvenom već i ekološkom krizom. Fukušima, globalni efekti klimatskih promena i industrijalizovano ubijanje životinja, samo su neki od primera devastirajućih posledica kapitalističke apriprejacije prirode. Kritika sistemskog uništavanja prirode ogleda se u društvenim borbama ekoloških pokreta (npr. protiv korišćenja uglja ili genetskog inženjeringa). Pokreti protiv privatizacije vode ili oduzimanja zemljišta se takođe bore za kolektivno i održivo korišćenje prirode, bazirano na potrebama i protiv destruktivnog stremljenja ka profitu.

Destrukcija prirode i samim tim destrukcija osnove ljudskog društva, direktne su posledice odnosa proizvodnje koji ne služe za zadovoljenje naših potreba, već potreba kapitalističke akumulacije. To da kapitalistička aproprijacija prirode ne prati principe održivosti, očuvanja ili brige, nije posledica “neprijateljskog raspoloženja prema prirodi“ već logička posledica valorizacije prirode – pretvaranja prirode u kapital.

Industrijski uzgoj životinja, laboratorije za vivisekciju, klanice: Životinje su žrtve dominacije kapitala nad prirodom

factory farm

Životinje su primarne žrtve dominacije nad prirodom. Uzimajući ovo za prirodno, životinje se masovno zatvaraju i iskorišćavaju, ubijaju, i njihova mrtva tela se razmenjuju kao roba. Životinje su žrtve sistemski organizovanog nasilja u društvu. Njihova tela pate od povreda u klanicama, laboratorijama i industrijskim farmama. Oslobođena društva koja zaista nameravaju da prevladaju sve odnose zasnovane na eksploataciji ili ropstvu ne mogu da ignorišu životinje. Nijedna žrtva institucionalizovanog nasilja nije legitimna. S obzirom na sadašnje stanje naših prizvodnih snaga, odnosno, na raspoložive tehnološke i društvene mogućnosti, nema potrebe za nasiljem nad životinjama.

Eksploatacija životinja se legitimiše složenom ideologijom poznatom kao specizam. Specizam podrazumeva način mišljenja o životinjama koji proizilazi iz navodne neophodnosti njihovog iskorišćavanja. Kao lažna svest o životinjama, specizam doprinosi tome da se eksploatacija životinja čini prirodnom i nepromenljivom, skrivajući istorijski razvoj i društveni uzrok eksploatacije. Ovo skrivanje ljudske dominacije nad životinjama izražava se na nekoliko načina: od stava “Ljudi su oduvek koristili životinje i to se ne može promeniti.”, preko trivijalizacije nasilja nad životinjama i omalovažavanjem bilo koje vrste kritike eksploatacije životinja, do pokušaja da se životinjama negira bilo kakva svesnost, osećajnost ili individualnost. Ideji o legitimnosti korišćenja životinja mora se uzvratiti kritikom koja pobija mit o eksploataciji životinja. Životinje ne postoje za ljude, ljudi su prisvojili njihova tela i njihovu radnu snagu na silu. Ne postoji ni pojam “humane” eksploatacije; bilo koji oblik eksploatacije – bez obzira na to da li se radi o slobodnom ili farmskom uzgoju životinja – u suprotnosti je s potrebama i interesima životinja. Smisao života životinje nije da završi na tanjiru. Životinje nisu nešto, već neko. Postojeći ljudsko-životinjski odnosi su rezultat ljudskog delovanja i istorije. Dakle, te odnose ljudi mogu promeniti.

Činjenica da životinje nisu prepoznate kao žrtve društvenog odnosa eksploatacije i dominacije, dodatno učvršćuje njihovu katastrofalnu situaciju. Naveliko ignorisan, sistem industrijskog i institucionalizovanog ubijanja životinja se nastavlja. Klanice možemo shvatiti kao mesta primene kapitalističkih principa proizvodnje. Pod velikim vremenskim pritiskom, životinje se ubijaju svake sekunde, nakon što se uzgoje do maksimalne težine. Pod punom tehničkom racionalizacijom, tela životinja se seku i procesuiraju; čak i najmanji delovi tela se koriste za generisanje kapitala. U mesnoj industriji, put ka velikom biznisu popločan je mrtvim telima životinja. S druge strane, proizvodnja mesa podrazumeva i ljudske žrtve: radnici u klanicama rade za minimalne plate pod prekarnim uslovima i rizikujući svoje zdravlje. Ovo pokazuje da su u kapitalizmu i ljudi i životinje žrtve eksploatacije.

Svršimo s kapitalizom i eksploatacijom životinja: Zajedno protiv svake dominacije

a better world

Ako ne želimo da se društveni odnosi zasnivaju na maksimizaciji profita, onda svi ljudi moraju stvarno sudelovati u svim sferama života, naročito u onim koje ih se neposredno tiču. Prevladavanje ekonomskog odnosa zavisnosti je osnova participativnih demokratskih procesa pregovaranja u kojima se i ljudske i životinjske potrebe uzimaju u obzir. Širom Evrope, autoritarne režimske politike u krizi, stoje nasuprot bilo kom vidu slobodnijeg društva. Stoga je nužno pokazati ne samo aktivni otpor spram globalnog procesa de-demokratizacije, već se i boriti za preuzimanje kontrole nad našim životima.

Neposredna kolektivizacija ključnih industrija poput finansijske industrije, energetike, stanovanja i proizvodnje hrane je nužna kako bi se zaustavila slepa destrukcija kapitalističko-eksploatatorskog interesa. Eksproprijacija poljoprivrednih korporacija može biti prvi korak u prevladavanju trenutnog ustrojstva na polju proizvodnje i distribucije hrane, unutar kojeg pravo svojine i interes za profitom imaju veću vrednost od društvene pravde i zaštite životne sredine. Nema opravdavanja za sticanje profita, pogotovo kada to podrazumeva da posredstvom destruktivne tehnologije i farmskog uzgoja, ljudi umiru od gladi i životinje ginu u klanicama. Demokratija ne podrazumeva aproprijaciju društvenog bogatstva od strane korporacija, već participaciju ljudi u procesima donošenja odluka koja bi mogla okončati kapitalističko varvarstvo.

Eksploatacija životinja je deo tog varvarstva. Kritika eksploatacije životinja se ne sme ograničiti na određenu vrstu ili oblast nasilja nad životinjama. Nasilje kao takvo mora biti u centru ovih kritika jer ne postoji upotreba životinja koja ne podrazumeva nasilje; ne postoji “bolje” ili “gore” nasilje. Svako ko zaista želi da se bori protiv eksploatacije životinja ne može da koristi životinje za vlastite svrhe. Svako ko želi da bude solidaran sa životinjama mora biti vegan, jer nasilje nad životinjama nije privatna stvar. Nasilje nad životinjama može postojati i u nekapitalističkom društvu, ali jedino nekapitalističko društvo pruža produktivnu osnovu za realizaciju društvenog projekta oslobođenja životinja.

Jedna stvar je jasna: pojedinačni politički pokreti se neće sami razračunati sa kapitalizmom. Društvene borbe mogu biti uspešne samo kada se ne ograničavaju na pojedinačan problem, već nastoje da ukinu raznolike odnose dominacije i ugnjetavanja i njhovu ekonomsku osnovu. Ujedinjen otpor protiv de-demokratizacionih procesa, kao i prisvajanje i socijalizacija središnjih oblasti života, predstavljaju konkretnu perspektivu za razne političke pokrete kojom će prevladati organizacionu individualizaciju i kretati se ka zajedničkim ciljevima i strategijama.

Zato nemojmo gubiti vreme; formirajmo jak otpor protiv pokušaja da se spasi ekonomski sistem koji se zasniva na eksploataciji a ne na potrebama. Jer svaki dan u kom se ljudi tlače, životinje vode u klanice i prirodni resursi iscrpljuju, varvarski je s obzirom na mogućnosti onog Ovde i Sada: stvaranja društva izvan robne proizvodnje, eksploatacije i ugnjetavanja.

Oslobođenje životinja Hamburg

Menschen, Natur und Tiere in der Krise Über die Notwendigkeit einer antikapitalistischen Kritik der Tierausbeutung, Gruppe Tierbefreiung Hamburg, 2012.

Prevod sa engleskog
Otvorena kuhinja CK13