Aktuelno Svakodnevno je političko

Odoleti trampizmu

Online tribina pod nazivom “Neizvesnost demokratije” održana je 24. februara 2021. godine. Neposredan povod za pokretanje diskusije na ovu temu su bila dešavanja u SAD prethodnih meseci, a naši sagovornici su bili Svetlana Slapšak, antropološkinja i spisateljica iz Ljubljane, Nebojša Vladisavljević, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Rastislav Dinić, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu. Moderator je bio Ozren Lazić (CK13).

Premisa organizovanja tribine je u mišljenju da je suštinska demokratija ambivalentna prema težnji ka vlasti, i da svaka vlast radi vlasti radi na suspenziji demokratije. Jer, po rečima Kloda Lefora, demokratija podrazumeva prazno mesto vlasti, jednu mogućnost da svako može vladati. Otuda se neizvesnost demokratije iščitava u njenom izazovu koji postavlja pred nas, a to je mogućnost postojanja političke zajednice jednakih i slobodnih ljudi. Kriza parlamentarne demokratije ukazuje na raskol između političkih predstavnika i građana, a u vremenu pandemijske krize jasno je da živimo u uslovima strogo kontrolisanih demokratija. Paradoks demokratije kao legitimacije vlasti je očekivanje da nekome damo legitimitet u vršenju vlasti, a zauzvrat bivamo isključeni iz odlučivanja o mnogim aspektima vlastiog života. Vlast postaje neka vrsta perpetuum mobile i kreće da se održava mimo volje onih u ime kojih vlada.

U slučaju SAD-a, vremenska zgusnutost pregnatnih dešavanja za demokratiju poput predsedničkih izbora, opovrgavanje njihovih rezultata od strane predsednika i poziv na upad u parlament, inauguracija novog predsenika pod vojnom opsadom i pokretanje postupka impičmenta su poslužila kao povod za razgovor o stanju demokratije u sadašnjem trenutku. Ono što nas je dodatno podstaklo na interesovanje za dešavanja u Americi jesu živost i žustrost javne rasprave koju Amerikanci vode, i utisak da je to nešto što hronično fali nama – otvorena javna rasprava o tome gde se kao društvo nalazimo, kuda i idemo, i da se ona vodi na najvišem nivou – konačno, da verujemo da se stvari mogu i moraju promeniti. Jer, činjenica jeste da su Amerikanci na izborima smenili, po mnogima, najopasnijeg predsednika kojeg je Amerika ikada imala. 

Neka od glavnih pitanja koja su pokrenuta odnosila su se na to na koji način je “trampizam” uticao na demokratski potencijal ljudi u zemlji koju inače karakteriše rasna, verska i ekonosmko-socijalna podeljenost; zatim da li demokratija može da opstane bez svakodnevnog iskustva demokratije, što bi podrazumevalo vladavinu prava, jednakost svih, transparentnost, javnost i smenjivost vlasti, i razvijanje kritičnosti kroz deliberaciju i slobodno informisanje; kao i kakvo je stanje demokratije u našem kontekstu.

“Jedna od lekcija koju sam ja naučila u Americi jeste da reči proizvode realnost i sa tim prosto moramo računati. Proizvode realnost kontrolisanog ološa, u ovom slučaju relativno dobro kontrolisanog ološa, koji je trebalo da zauzme vlast i da ukine 200 i nešto godina parlamentarne demokratije i konsolidacije vlasti u Americi.” – rekla je na samom početku Svetlana Slapšak.

Nebojša Vladisavljević je dodao da kada pričamo Americi tu nije u pitanju samo jedna stara demokratija, nego do skoro i jedina supersila: “Međutim, meni se čini da tu nema nekog dužeg političkog uticaja, tako da je napad na Kapitol više jedna vrsta incidenta, propust obezbeđenja. Ali to ne znači da problema nema, problemi su veoma duboki i mislim da oni nisu prevaziđeni ovom promenom vlasti.”

Napad na Kapitol Rastislav Dinić vidi kao “krunu ili poslednji trzaj Trampovog predsednikovanja” kojeg je odlikovalo odstupanje iz uobičajenih, demokratskih normi, zbog čega se ovaj mandat i posmatra kao presedan, koji je zapravo kulminacija jednog procesa koji se dešava u SAD poslednjih decenija.

“Nešto staro je umrlo, a nešto novo nikako da se rodi. Elite i ne žele da se nešto novo rodi jer bi to zahtevalo jednu radikalnu redistribuciju moći i resursa. To je tipičan način na koji konzervativizam u vremenima krize, kada se istroše stare ideje, prelazi u jednu vrstu reakcionarne ideologije.” – smatra Dinić.

Mandat Donalda Trampa je definitivno ostavio veliki trag na američko društvo. Govori se čak i o nekoj vrsti “balkanizacije” Amerike, a ono što je Tramp definitivno uspeo jeste da dodatno podeli zemlju. Tramp je svesno igrao na kartu rasizma i belačkog suprematizma i rađanje straha i mržnje prema doseljenicima, negirajući kulturu SAD kao zemlje migranata u potrazi za slobodom. Ipak, činjenica je da je Tramp u novembru 2020. dobio mnogo više glasova nego četiri godine ranije, a primetan je bio i porast broja njegovih glasača iz afroameričke i hispano zajednice.

“Američka je zaista na raskršću, socijalna situacija nikad nije bila lošija, čak ni tokom velike krize iz 1929. godine. Glad je sve veći problem, a na sve to dolazi i epidemija koja je odnela pola miliona žrtava. Međutim, vi čujete i demokratske političare koji na primer i dalje govore o njihovim interesima u Siriji, nastavljajući se na ruševine američkih kolonijalnih koncepata, koji su opasni za stabilnost celog sveta.” – kaže Svetlana Slašak.

Nebojša Vladisavljević smatra da je suština demokratije da prihvatite svoje protivnike kao legitimne, što je u startu bilo problematično kod Trampa. Zatim, tu je ugrožavanje slobode medija i vladavine prava, a na kraju čak i dovođenje u pitanje legitimitet izbora. Ipak, autoritativno delovanje unutar demokratskog sistema nije izuzetak, to je nešto što se moglo videti i po Evropi, dok američki sistem ipak uspeva da odoli. Vladisavljević podseća da smo i tokom četiri godine Trampove vladavine imali veliki otpor unutar tih demokratskih institucija, i sa te strane su učinjeni mnogi presedani.

“Ja ne mislim da svi ljudi koji podržavaju Trampa automatski podržavaju i ugrožavanje manjinskih prava, medijskih sloboda, podrivanje demokratije, verovatno jedna manjina da, ali veći deo tih birača time izražava protest protiv jedne šire političke i socio-ekonomske situacije. Zato smatram da je reč o ozbiljnijim problemima koji imaju korene nekoliko decenija unazad.” – navodi Vladisavljević.

Rastislav Dinić se osvrnuo i na fenomen lažnih vesti, koje su odigrale važnu ulogu u Trampovom dolasku na vlast, a njegovi glasači su upravo isticali istinoljubivost kao jednu od njegovih glavnih vrlina. 

Često se kao jedna (ili jedina) dobra strana Trampovog mandata navodi to što on nije pokrenuo nijedan novi rat, ali se čini da je pokrenuo “unutrašnji rat”, produbljujući rasistički sentiment, koji je oduvek bio jedan od glavnih kamena spoticanja demokratije u ovoj zemlji. Zato se i nameće pitanje koga je zapravo Donald Tramp predstavljao, i tokom svoje vladavine, ali i na prošlogodišnjim izborima.

“Trampa i ostale populističke vođe u demokratskim državama moramo da posmatramo iz više uglova. Oni obično imaju podršku stranaka koje su institucionalizovani deo političke scene, a izbori se najčešće dobijaju na marginama. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija je došlo do deinstitucionalizacije stranačkih sistema i sve je više fluidinih birača, a usponom populizma ide se još dalje u tom pravcu.” – smatra Vladisavljević.

Naši sagovornici su se složili i da je jedno od najznačajnijih nasleđa “trampizma” konspirativni duh koji se širi internetom, koji je od izvora znanja postao izvor sujeverja. Najpoznatija od tih zavera svakako je QAnon. “Ta vrsta teorija zavera ima potpuno demobilišući efekat po politički angažman na lokalu, u sopstvenom dvorištu. Izuzetno veliki problem u Americi je propast javnog obrazovanja, što je sve posledica neoliberalnih mera.” – naveo je Dinić i dodao da smatra da i levica doživljava poraz jer nikako ne može da ponudi odgovarajući narativ koji će te ljude ubediti da društvo zaista može da izgleda drugačije i da postoji jasan put ka tom drugačijem društvu.

Svetlana Slapšak se osvrnula i na trenutnu političku situaciju u Sloveniji, čija autoritarna vlast je iskoristila epidemiju kako bi se učvrstila na svim nivoima. “Mi smo u poslednjih godinu dana bili svedoci uklanjanja ljudi sa čela većine institucija, naročito u kulturi. Ceo jedan srednji sloj je uništen. Epidemija je imala katastrofalne posledice upravo zbog loše politike, a uz to vlast konstantno nastavlja da proizvodi nove afere. Protesti se nastavljaju, ali se istovremeno pojačava i represija, koja je u ovako maloj državi nepodnošljiva. Nije trebalo mnogo da Slovenija iz jedne uređene države padne u ovo što je sada, što zaista govori o fragilnosti demokratije.”

Sa druge strane, Srbija je već duže vreme u svojevrsnoj institucionalnoj opsadi od strane jedne političke partije. Deluje da se naša situacija poslednjih godina menja samo u negativnom smeru. Ovo se naročito odnosi na medijske slobode, kao i na brutalno suzbijanje opozicije, a došli smo i do toga da više nemamo demokratske izbore, dok je u poslednjih godinu dana primetna i eskalacija represije, što je nešto što nismo videli još od devedesetih. 

“Došli smo do nivoa lične vlasti, jedne potpuno proizvoljne, privatozovane vladavine, gde imate jednu selektivnu primenu propisa, gde se sve odluke donose u jednoj kancelariji. Takvi režimi imaju dugoročne negativne posledice, jer oni urušavaju sve ustanove.” – smatra Vladisavljević.

Na kraju diskusije, Rastislav Dinić je naglasio da se demokratija mora braniti i da je to na svakome od nas, a da se to jedino može postići političkim angažovanjem.

***Ovaj događaj je realizovan u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija