Aktuelno Svakodnevno je političko

Seminar alternativnih politika – Širenje prostora političkog: vanredna i svakodnevna participacija aktivista i društvenih pokreta

seminar-alternativnih-politika-9-fb-drust.pokreti

Omladinski centar CK13 vas poziva na seminar alternativnih politika Širenje prostora političkog: vanredna i svakodnevna participacija aktivista i društvenih pokreta koji će se održati u formi webinara 26. i 27. decembra

Seminar je namenjen svima koji veruju u slobodno političko subjektiviranje, udruživanje i samoorganizovanje.  

S obzirom na preovladavajuće nezadovoljstvo i nepoverenje u političke institucije i trenutno uređenje, kao i na to da je političko delovanje obesmišljeno i onemogućeno, neophodno je ponovo otkriti politiku kao mišljenje i delovanje u zajedništvu sa drugima.

Ako verujete u društvene promene i da je drugačiji svet moguć, ohrabrujemo vas da se prijavite za učešće na ovom seminaru.

Dobrodošli su srednjoškolci, studenti, kao i osobe koje ne studiraju; zaposleni u privatnom ili javnom sektoru, u organizacijama civilnog društva i nezaposleni, zainteresovani za promišljanje i izgradnju društvenih alternativa.

Prednost će imati mladi do 30 godina iz Novog Sada i okoline, a odabir će se vršiti na temelju motivacije i obrazloženju prijave. 

Seminar vodi Biljana Đorđević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka i aktivistkinja.

Prijave se vrše putem online formulara kojem možete pristupiti klikom na sledeći link.

Rok za podnošenje prijava je sreda, 23. decembar.

Seminar je besplatan i sastoji se iz dva modula od kojih svaki traje jedan radni dan, sa početkom u 10 časova. Agenda i zoom link će biti dostavljeni polaznicima seminara na e-mail.

O webinaru:

Poslednjih decenija se i u teoriji i u praksi razotkriva da je ideja naroda kao demokratskog suverena – odnosno kao krajnjeg izvora legitimnih zakona u ustavnim demokratijama – samo ustavna fikcija. Opšta kriza demokratskog legitimiteta posebno je produbljena finansijskim i političkim krizama koje su stvorile uslove za pojavu antikriznih mobilizacija građana u zemljama pogođenim merama štednje, kao i društvenih pokreta koji se mobilišu oko odbrane postojećih ustavnih prava, borbe za uvođenje novih ustavnih prava ili borbe za odbranu i povraćaj zajedničkih dobara. Iako mnogi od ovih pokreta ne počinju sa idejom o izmenama ustava, oni su svojevrsni oblici konstitutivne moći naroda jer artikulišu razne neispunjene društvene zahteve na koje politički sistem nije adekvatno odgovarao.

Upravo različiti oblici protestnog delovanja građana slikovito pokazuju kako su postupci legitimisanja vlada i javnih politika koje vlade promovišu razdvojene od potreba, aktivnosti i pristanka ljudi koji su podvrgnuti ovim strukturama upravljanja. Jedno od ključnih teorijskih pitanja odnosi se na prirodu odnosa između konstitutivne moći i ustavne forme, odnosno onoga što je prepoznato kao konstitutivna moć, i kako funkcioniše interakcija među različitim oblicima političkog aktivizma i društvenog i političkog udruživanja  u okviru ali i protiv ustavne forme – drugim rečima, da li je delovanje društvenih pokreta sistemsko ili anti-sistemsko. Iako je za mnogo političke aktere, pa i za autore koji pišu o tome, reč o zauzimanju principijelnih strana između ove dve alternative, sve više se uvažava da to može biti stvar strateške orijentisanosti pokreta pre nego što postane dovoljno snažan da može da se efektivno uključi u borbu za moć. 

Bez obzira na opšti cilj i uspeh određenog društvenog pokreta (i da li se on može prepoznati kao konstitutivna moć), njegova artikulacija određenog neispunjenog društvenog zahteva može se usmeriti u formalniji proces konstitucionalizacije novog političkog poretka ili ustavne revizije. Ovi zahtevi za promenama mogu doći od društvenog pokreta ali ga mogu preuzeti i drugi politički akteri nadovezujući se na početne artikulacije i borbe aktivista, što sa sobom nosi različite rizike. Ovo je faza u kojoj su mogući različiti participativni i deliberativni demokratski eksperimenti – kako u pogledu internog funkcionisanja pokreta tako i u pogledu načina izgradnje mostova između društvenih i političkih aktera različitog nivoa institucionalizacije. Društveni pokreti mogu stvoriti nove aktere i nove načine političke borbe, promeniti teren i uslove konstituisanja subjekata i preferencija iz kojih mogu da izniknu nove političke organizacije. 

Cilj vebinara je da pruži uvod u teorijske rasprave o društvenim pokretima, konstitutivnoj moći, demokratizaciji autoritarnih struktura upravljanja i postizanju veće političke efikasnosti građanki i građana kroz aktivizam i političku participaciju, ali i da se na vebinaru govori o konkretnim političkim borbama, uspesima i porazima, političkih aktivista i društvenih pokreta u zemlji i u svetu.

O predavačici:

Biljana Đorđević je docentkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu gde predaje kurseve Savremena politička teorija, Kultura ljudskih prava, Politička kultura i politički poredak i Političku filozofiju i pitanja roda na osnovnim i poslediplomskim studijama. Oblast njenog akademskog i aktivističkog istraživanja i delovanja su savremene teorije demokratije, aktivističko građanstvo, politička etika migracija, veza demokratije i feminizma, i socijalni konstitucionalizam. Članica je Predsedništva Udruženja za političke nauke Srbije i Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju, Upravnog odbora A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava, Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA i međunarodnog opservatorijuma municipalizma – Minim. Članica je Malog veća Ne davimo Beograd.

Program:

Subota, 26. decembar (10.00 – 16.30)

  • Ljudi su apatični zato što su nemoćni, a ne nemoćni zato što su apatični: o političkoj  efikasnosti i (ne)sposobnostima građanki i građana za bavljenje politikom 
  • Društveni pokreti kao konstitutivna moć
  • Participativni i deliberativni demokratski eksperimenti društvenih pokreta

Nedelja, 27. decembar (10.00 – 16.30)

  •  Od iniciranja protesta do formiranja političkog aktera 
  •  Aktivisti kao predstavnici: rad u grupama i diskusija
  •  Apstraktne ideje, konkretna politička tela: aktivizam i participacija u praksi – rad u grupama i diskusija