Aktuelno Svakodnevno je političko

Svakodnevno je političko: O društvenim i ekološkim aspektima pandemije virusa COVID-19

Sagovornik: Predrag Momčilović, platforma Zajedničko i portal Mašina

U vremenu pandemije sve ljudske, svakodnevne aktivnosti, pa tako i privredne, smanjenje su na minimum. Imali smo priliku da vidimo kako bi naše okruženje izgledalo kada bi čovek značajno smanjio negativni uticaj na životnu sredinu ili kada ga uopšte ne bi bilo. Prizori tihih pustih gradskih ulica i trgova kojima lutaju divlje životinje potvrdili su da su naši gradovi deo prirode.

U nekoj zamišljenoj budućnosti bez čoveka, za samo nekoliko godina nestali bi gradovi kakve poznajemo. Biljke bi počele nicati kroz rupe u asfaltu i zidovima. Nakon 20 godina zgrade bi već bile razrušene, a unutar njih vegetacija bi bujala.  Za šest meseci velike bi gradove naselile divlje životinje. Za sto pedeset godina Novi Sad i London bi postali močvara, Beograd šuma. Amsterdam bi odavno bio potopljen. Las Vegas bi bio pustinja.

Za 25.000 godina priroda bi izbrisala svaki trag ljudskog postojanja.

Kako to pokazuju ruševine ukrajinskoga grada Pripjata, koji je napušten 1986. zbog černobiljske katastrofe, kada su ljudi otišli s tog područja, napravili su preduslov da se priroda obnovi.

Danas, 34 godine posle nuklearne nesreće, okolina Černobilja predstavlja prirodni rezervat. Populacije mnogih biljnih i životinjskih vrsta su veće nego što su bile pre katastrofe. 

Čini se da je odsustvo čoveka presudno za regeneraciju prirode pa čak i tamo gde je visok nivo radijacije. 

Može li se najveća ekološka katastrofa u ljudskoj istoriji misliti istovremeno kao distopija i utopija? Černobilj kao mesto kojeg više nema predstavlja ekološku katastrofu usled koje je nestao jedan svet, ali i kao mesto obnove prirode usled nepostojanja ljudske aktivnosti. Čini se da prirodne katastrofe koje se ne mogu kontrolisati stavljaju čoveka pred zadatak da radikalno preispita svoje mesto i način postojanja u svetu.

Ekološki aktivisti i borci protiv klimatskih promena upozoravaju nas na sve veći ekološki otisak. Pitanje je zašto su nam potrebne ekološke katastrofe da bi smo se zapitali o našem odnosu prema prirodi i posledicama tog odnosa. 

Da li je i na koji način moguće bivanje čoveka koje neće imati devastirajuće posledice po naše okruženje i planetu? Ako je slučaj pandemije pokazao našu nespremnost na virus koji odražava nepredvidivost prirode u širem smislu, da li nas trenutna suspenzija i suzdržavanje od dosadašnjeg načina života može podstaći na građenje jednog drugačijeg sveta?

O društvenim i ekološkim uzrocima i posledicama pandemije virusa COVID-19 razgovarali smo sa Predragom Momčiliovićem, članom platforme za teoriju i praksu društvenih dobara Zajedničko, novinarom portala Mašina, studentom doktorskih studija na Geografskom fakultetu u Beogradu i istraživačem u oblasti političke ekologije i odrasta.