Art bioskop 19. Oct 14. 20:00

Tagovi

Crveni krug – Ciklus filmova Žan-Pjer Melvila po izboru Marka Manojlovića

Art bioskop CK13 vas poziva na ciklus filmova “Crveni krug” od 19. do 21. oktobra u okviru kog će biti prikazana tri filma francuskog reditelja Žan-Pjer Melvila (Jean-Pierre Melville) po izboru Marka Manojlovića: “Drugi dah” (Le deuxième souffle, 1966), “Armija senki” (L’armée des ombres, 1969) i “Crveni krug” (Le cercle rouge, 1970).

Filmovi će se prikazivani u terminu od 20h. Ulaz na projekcije je besplatan.

melville2 (1)

Buda je crvenom kredom nacrtao krug i rekao: “Ljudi će se, čak i ne znajući, bez obzira na dešavanja, na puteve koji im se razilaze, sudnjeg dana neižbezno naći u crvenom krugu”.

Jean –Pierre Melville

Dela Žan-Pjer Melvila predstavljaju primer nezavisne filmske produkcije. Nakon povratka iz Drugog svetskog rata, u kom je bio član Slobodne Francuske, podneo je zahtev za licencu asistenta režije pri uniji francuskih tehničara, ali je odbijen. Odlučuje da snima filmove sopstvenim sredstvima i 1946. godine osniva sopstvenu producentsku kuću. Ubrzo postaje zapažen od strane kolega, ali i javnosti, te stiče i komercijalni uspeh.

Melvilovi filozofski i politički stavovi (pod uticajem diskursa post-ratne pariske inteligencije u kojoj dominira nadrealizam i egzistencijalizam) izgledaju kao da su postali “zamrznuti”, kao rezultat sopstvenog iskustva sa izbijanjem Drugog svetskog rata. Kao komunistu 1930, a po sopstvenoj proceni, prevladao ga je osećaj duboke nacionalne sramote nad predajom.

jean-pierre-melville-1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

“Na rođenju čoveku je ponuđen samo jedan izbor – izbor smrti. Ali ako je ovaj izbor vođen gađenjem nad sopstvenim postojanjem, njegov život nikada neće postati ništa više nego besmislen.” (Melville)

Njegova politika ostaje zamrznuta oko ratnog antifašizma i njegov postratni život obeležen je povlačenjem u očigledno čistu sinefiliju, ali njegovi filmovi ostaju u srži egzistencijalistički i suštinski oblikovani iskustvom predaje i otpora. Iako okarakterisani kao film noir, Melvilova dela drugačije gledaju na ispiracije potekle iz petparačkih romana. Dok ovaj pravac u američkom post-ratnom filmu jeste okarakterisan kao “onirički, bizaran, erotičan, ambivalentan i surov”, egzistencijalisti su negovali nešto drugačije tumačenje. Bili su očarani određenom vrstom američkog heroja pokrenutog na akciju u besmislenom univerzumu: postojanje prijateljstva, lojalnosti i principa u svetu u kojem dominiraju neuspeh, samoća i smrt.

Nametnuta tišina postratne Francuske, koju Anri Ruos opisuje kao Višijevski (Vichy) sindrom, karakteriše period neadekvatnog bavljenja okupacijom i njenim psiho-socijalnim uticajem. Potreba za nacionalnim ujedinjavanjem potiskuje protivrečnosti otpora. Kao aktivnog člana Slobodne Francuske, Melvila koji je tada bio u svojim dvadesetim, politički su oblikovali predaja, okupacija, izdaja Višija i otpor. Kao da su dve decenije nametnute tišine iznele Melvilov potisnuti otpor u pomerenom obliku opsesivne preokupacije nad drugarstvom, integritetom i izdajom i u njegovim gangsterskim filmovima.

 

NEDELJA, 19. OKTOBAR

20h Drugi dah (Le deuxième souffle, 1966)

drugi-dahUloge: Lino Ventura, Pol Murise, Rejmon Pelegrin

Trajanje: 150 min.

Jedan od filmova iz Melvilove gangsterske trilogije je i “Drugi dah” (pored “Le Doulos” iz 1962. i “Le Samouraï” iz 1967.). Opasni gangster, Gustav Gu Minda, upešno beži iz zatvora i odlazi u Pariz kako bi se susreo sa svojom ljubavnicom i prijateljima. Međutim, umešan je u ubistvo, nakon kojeg mora da napusti zemlju. Gu je primoran da uradi još jedan, poslednji poslić kako bi imao novca za bekstvo.

Posebno zanimljivo u “Drugom dahu” je i pitanje solidarnosti protkano kroz ponavljajuće scene muškaraca koji se grle, nežno dodiruju, ili dugo gledaju jedni u druge. Ovaj zbir scena naslućuje zabrinutost nad solidarnošću i otporom. Sa druge strane, tu je i briga nad lojalnošću i solidarnošću kroz gađenje nad izdajom.

 

PONEDELJAK, 20. OKTOBAR

20h Armija senki (L’armée des ombres, 1969)

armija-senkiUloge: Lino Ventura, Pol Murise, Žan-Pjer Kasel

Trajanje: 145 min.

“Armija senki” je filmska adaptacija knjige Žozefa Kesela, u kojoj je on predstavio sopstveno iskustvo u Francuskom otporu sa izmišljenim verzijama saboraca. Mala grupa članova otpora kreće se između kuća, sarađuje sa saveznčkom vojskom, ubija izdajnike i pokušava da izbegne zarobljavanje i pogubljenje koje je njihova najverovatnija sudbina. Predstavljajući likove kao heroje, film je ipak sumorna, neromantizovana slika Otpora.

Glavni likovi “Armije senki” žive po nužnom, ali apstraktnom kodu, neizgovorenom i možda neizgovorljivom modalitetu koji nalazi smisao i reaguje na svet senki okupirane Francuske. Neverovatnost ovog koda je podvučena dramatičnim fokusom na neizbežnu izdaju među drugovima pre nego pozitivnim ishodima suštinski herojskih akcija karaktera. Na primer, ubistvo mladog informera golim rukama: u ovom prljavom detalju i kompromisnom heroizmu akcija likova leži realizam filma.

 

UTORAK, 21. OKTOBAR

20h Crveni krug (Le cercle rouge, 1970)

crveni-krugUloge: Alan Delon, Burvil, Đan Maria Volonte

Trajanje: 140 min.

“Crveni krug”, kao priča o sudbini kojoj je nemoguće izbeći, prvi put se pojavljuje na početku filma, kroz uporedne scene koje prikazuju Korija, čoveka koji upravo izlazi iz zatvora na slobodu, i Vogela, čoveka na putu ka zatvoru kojem će sloboda biti uskraćena. Dvojici likova pridružuje se bivši policajac, alkoholičar, Jansen. Svaki od tri lika ima svoje lične, intimne razloge da bude prisutan. Korijev motiv je u njemu samom, da organizuje pljačku, Vogel da uživa u slobodi, a Jansen da se oslobodi demona koji ga proganjaju i suoči se sa svojim najvećim strahom i slabošću, alkoholom.

Muzika Erika Demarsana, prema Melvilovom zahtevu, naglašava atmosferu sudbine kojoj je nemoguće uteći. Apstraktna, minimalistička, metaforična, muzika takođe prenosi i deo tišine na kojoj je Melvil insistirao.

 

Podeli na:

facebook twitter