Blogs

Organizacije za ljudska prava pozivaju Republičko javno tužilaštvo da preispita rad Opštinskog tužilaštva u Nišu zbog pokretanja postupka protiv Daria Milenkovića, aktiviste za ljudska prava iz ovog grada.

"Poezija u kući" - polemika

Redovno posećujem manifestaciju Poezija u kući, i moram priznati da je 14. maja održano najbolje i najzanimljivije veče do sada.
Ukusi su, naravno različiti, pa se neko neće složiti sa mnom, i to je OK. Sve što želim ovim tekstom je da podržim prošlonedeljni nastup mog drugara Mihaila Kostića na ovoj manifestaciji.

KAD ZAPUCA IZ (KNJIŽEVNO)PALANAČKOG LONCA

ili: Umesto odgovora

JEZGRO ENTUZIJAZMA NASUPROT FEKALNOJ(USRANOJ) DRUŠTVENO-POLITIČKOJ SITUACIJI (ZAJEBU) NA SVIM NOVOIMA

POETSKI TORKVEMADA U PUNOM ZAMAHU

Prijatno me iznenadio šaljivi tekst gospodina Bojana Krivokapića na sajtu CK13.
U okviru otvorene teme „Dijalog o poeziji“ dotični kritičar manifestacije koja se zove „Poezija u kući“, zamerio je pesnicima i pesnikinjama što su „polurazulareni“ i što su nakon žestokih pića pomislili (sasvim netačno po gospodinu Bojanu Krivokapiću) da su „pesnici“ ili da se razumeju u poeziju. Koliko sam razumeo, jedino se dotični pisac ovog šaljivog teksta razume u poeziju. Da su pesnici i pesnikinje pili vruću kamilicu sa medom, nosili sakoe i kravatice, možda bi Bojan takve osobe doživeo kao „prave“ pesnike i pesnikinje. Ovako, svako ko je stajao pored šanka, popio neko pićence ili bio malo življi u izvođenju svoje poezije zaslužio je munje i gromove od gospodina Bojana Krivokapića.

Laički šegrti „Vrača pogađača“

- Što želite?
Tako se brutalno zvoniti ne sme!
- Pardon, oprostite, ja sam donio pjesme!
- A tako? Vi ste pjesme donijeli, velite?

„Mladić nosi svoje prve pjesme na ogled“
M. Krleža

Ne mogu da čitam sintezu Andraševog utiska o „Poeziji u kući“ niti analizu Bojanovog pritiska, a da se ne osetim uvučenom u vremeplov.

Susret sa bitom i elitom 1

- U potrazi za konceptom večeri čitanja poezije -

Nakon Poezije u kući, u petak 14. maja, ponovo sam čitala pesme i tekstove Čarlsa Simića i Čarlsa Bukovskog.
U ovom tekstu neprestano ću se osvrtati na njih. Dva pesnika koje sam pola svog kratkog života prezirala, jer su ženomrzci. Pitala sam se o njima: da li oni ne znaju kako da vole žene, da li im ljubav nedostaje pa tako pišu, da li im seks nedostaje pa tako pišu... Sve to verovatno, ali prestala sam da se pitam i čitala sam ih. "... Moram da pišem. Kad bi mi odsekli ruke, kucao bih nogama... "
(Č. Bukovski, psovač među pesnicima).

VULGARNI PRIKAZ VLADAJUĆE IDEOLOGIJE

Ideja iza "Poezije u kući" je na mestu. Ovaj događaj otvara pitanje ili više pitanja. Jedno od mogućih je: da li sloboda reči podrazumeva davanje slobode kojekakvoj reči ili ta reč sama treba da bude slobodna?

Poezija u Kući – Kuća bez Poezije

Gomila polurazularenih pesnika i pesnikinja u pokušaju, sigurnih u svoje rime tek nakon nekoliko žestokih pića, gomila onih koji su došli da se sretnu – sa nekim, a ne sa poezijom – poređanih uz i oko šanka koji šišti i romori dok onih nekoliko, pesnika i pesnikinja, pravih – pokušava da se smesti u kontekst u kojem su se našli, možda slučajno, svakako nenadano.